1. Како обастрије Господ облаком у гњеву свом кћер Сионску! сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гњева својега!
2. Господ потр немилице све станове Јаковљеве, развали у гњеву свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.
3. Одби у жестоком гњеву сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.
4. Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што бјеше драго очима; на шатор кћери Сионске просу као огањ гњев свој.
5. Господ поста као непријатељ; потр Израиља, потр све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.
6. Развали му ограду као врту; потр мјесто састанцима његовијем; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гњева својега одбаци цара и свештеника.
7. Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора Сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.
8. Господ науми да раскопа зид кћери Сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.
9. Утонуше у земљу врата њезина, поломи и потр пријеворнице њезине; цар њезин и кнезови њезини међу народима су; закона нема, и пророци њезини не добијају утваре од Господа.
10. Старјешине кћери Сионске сједе на земљи и муче, посуле су прахом главу и припасале костријет; обориле су к земљи главе своје дјевојке Јерусалимске.
11. Ишчиљеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мојега, јер дјеца и која сисају обамиру на улицама градским.
12. Говоре матерама својим: гдје је жито и вино? обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.
13. Кога ћу ти узети за свједока? с чим ћу те изједначити, кћери Јерусалимска? каку ћу ти прилику наћи, да те утјешим, дјевојко, кћери Сионска? јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцијелити?
14. Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твојега да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.
15. Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју Јерусалимском: то ли је град, за који говораху да је права љепота, радост свој земљи?
16. Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: прождријесмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видјесмо.
17. Учини Господ што науми, испуни ријеч своју, коју каза одавна; разори немилице, и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.
18. Виче срце њихово ка Господу: зиде кћери Сионске, пољевај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зјеница ока твојега да не стаје.
19. Устани, вичи обноћ; у почетку страже, прољевај срце своје као воду пред Господом, подижи к њему руке своје за душу дјеце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.
20. Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју? еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?
21. Леже на земљи по улицама дјеца и старци, дјевојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гњева својега и поклао не жалећи.
22. Сазвао си као на празник страхоте моје отсвуда, и у дан гњева Господњега нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.