1. Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!
2. Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3. Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4. Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.
5. Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.
6. Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7. У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8. Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9. Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.
10. Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11. Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.
12. И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.