1. Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: крај, дође крај на четири стране земљи.
3. Дође ти крај, и пустићу гњев свој на те, и судићу ти по путовима твојим и обратићу на те све гадове твоје.
4. И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путове твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.
5. Овако вели Господ Господ: зло, једно зло, ево иде.
6. Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође.
7. Дође јутро теби, становниче земаљски, дође вријеме, приближи се дан, кад ће бити полом а не јека горска.
8. Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гњев свој на теби, и судићу ти по твојим путовима, и обратићу на те све гадове твоје.
9. Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путовима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије.
10. Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.
11. Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њихова ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима.
12. Дође вријеме, приспје дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гњев на све људство њихово.
13. Јер ко продаје, неће опет доћи до онога што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окријепити безакоњем својим да сачува живот свој.
14. Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гњев мој распалио на све људство њихово.
15. Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождријети.
16. А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње.
17. Све ће руке клонути и сва ће кољена постати као вода.
18. И припасаће око себе костријет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве.
19. Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гњева Господњега; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха својега, јер им је безакоње њихово спотицање.
20. Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота.
21. И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плијен, и оскврниће га.
22. И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је.
23. Начини вериге, јер је земља пуна крвнога суда, и град је пун насиља.
24. Зато ћу довести најгоре између народа да наслиједе куће њихове, и укинућу охолост силнијех, и света мјеста њихова оскврниће се.
25. Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити.
26. Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и свијета у стараца.
27. Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрктаће; учинићу им по путовима њиховијем и судићу им према судовима њиховијем; и познаће да сам ја Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.