1. Овако говори Господ: сиђи у дом цара Јудина, и реци ондје ову ријеч,
2. И кажи: слушај ријеч Господњу, царе Јудин, који сједиш на пријестолу Давидову, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.
3. Овако вели Господ: чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве не прољевајте на овом мјесту.
4. Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овога дома цареви, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, на колима и на коњма, они и слуге њихове и народ њихов.
5. Ако ли не послушате овијех ријечи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустјети тај дом.
6. Јер овако вели Господ за дом цара Јудина: ти си ми Галад и врх Ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.
7. И спремићу на тебе затираче, свакога с оружјем, и посјећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.
8. И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другоме: зашто учини ово Господ од тога града великога?
9. И рећи ће: јер оставише завјет Господа Бога својега и клањаше се другим боговима и служише им.
10. Не плачите за мртвијем нити га жалите; него плачите за онијем који одлази, јер се неће више вратити нити ће видјети своје постојбине.
11. Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије цара Јудина, који цароваше мјесто Јосије оца својега, који отиде из овога мјеста: неће се више вратити.
12. Него ће умријети у мјесту куда га одведоше у ропство, и неће више видјети ове земље.
13. Тешко оному који гради своју кућу не по правди, и клијети своје не по правици, који се служи ближњим својим ни за што и плате за труд његов не даје му;
14. Који говори: саградићу себи велику кућу и простране клијети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.
15. Хоћеш ли царовати кад се мијешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? кад чињаше суд и правду, тада му бијаше добро.
16. Даваше правицу сиромаху и убогоме, и бијаше му добро; није ли то познавати ме? говори Господ.
17. Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да прољеваш крв праву и да чиниш насиље и кривду.
18. Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудина: неће нарицати за њим: јаох брате мој! или: јаох сестро! неће нарицати за њим: јаох господару! или: јаох славо његова!
19. Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата Јерусалимских.
20. Изиди на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.
21. Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: нећу да слушам; то је пут твој од дјетињства твојега да не слушаш гласа мојега.
22. Све ће пастире твоје однијети вјетар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидјети за сву злоћу своју.
23. Ти сједиш на Ливану, гнијездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!
24. Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудина био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.
25. И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке Халдејцима.
26. И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, гдје се нијесте родили, и ондје ћете помријети.
27. А у земљу у коју ћете жељети да се вратите, нећете се вратити у њу.
28. Је ли тај човјек Хонија ништав идол изломљен? је ли суд у ком нема милине? зашто бише истјерани, он и сјеме његово, и бачени у земљу, које не познају?
29. О земљо, земљо, земљо! чуј ријеч Господњу.
30. Овако вели Господ: запишите да ће тај човјек бити без дјеце и да неће бити срећан до свога вијека; и нико неће бити срећан од сјемена његова, који би сједио на пријестолу Давидову и још владао Јудом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.