1. А кад изговори Јеремија свему народу све ријечи Господа Бога њихова, које му Господ Бог њихов заповједи за њих, све те ријечи,
2. Тада Азарија син Осајин и Јоанан син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији говорећи: није истина што говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: не идите у Мисир да се ондје станите.
3. Него Варух син Ниријин подговара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон.
4. И тако Јоанан син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше гласа Господњега да остану у земљи Јудиној.
5. Него Јоанан син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се бијаше вратио да живи у земљи Јудиној из свијех народа у које бијаху разагнани,
6. Људе и жене и дјецу и кћери цареве, и све душе што бијаше оставио Невузардан заповједник стражарски с Годолијом сином Ахикама сина Сафанова, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријина,
7. И отидоше у земљу Мисирску, јер не послушаше гласа Господњега; и дођоше до Тафнеса.
8. И дође ријеч Господња Јеремији у Тафнесу говорећи:
9. Узми у руке великога камења, и покриј га калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараонова у Тафнесу да виде Јудејци;
10. И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и метнућу пријесто његов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему.
11. Јер ће доћи и затрти земљу Мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач.
12. И распалићу огањ у кућама богова Мисирских; и попалиће их и одвешће их у ропство, и огрнуће се земљом Мисирском као што се пастир огрће плаштем својим, и отићи ће оданде с миром.
13. И изломиће ступове у дому сунчаном што је у земљи Мисирској, и куће богова Мисирских попалиће огњем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.