1. Истога дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља Јудејскога. А Мардохеј изиде пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;
2. И цар снимив прстен свој, који бјеше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.
3. Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју бјеше смислио на Јудејце.
4. Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.
5. И рече: ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако саму му мила, нека се пише да се пореку књиге у којима је мисао Амана сина Амедатина, Агагеја, које је расписао да се истријебе Јудејци што су по свијем земљама царевијем.
6. Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? и како бих могла гледати да се потре род мој?
7. А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: ето, дао сам кућу Аманову Јестири а њега су објесили на вјешала зато што шћаше дигнути руку своју на Јудејце.
8. Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевијем; јер што се пише у име царево и запечати прстеном царевијем не може се порећи.
9. И дозваше писаре цареве у исто вријеме, трећега мјесеца, које је мјесец Сиван, двадесет трећега дана, и писа се све, како заповједи Мардохеј, Јудејцима и намјесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, и Јудејцима њиховијем писмом и њиховијем језиком.
10. А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевијем, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзијем коњма и на младијем мазгама:
11. Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истријебе сваку војску којега му драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.
12. У исти дан по свијем земљама цара Асвира, тринаестога дана мјесеца дванаестога, које је мјесец Адар.
13. У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.
14. Гласници који јахаху на брзијем коњма и мазгама отидоше брзо и хитно по заповијести царевој; и заповијест би оглашена у Сусану царском граду.
15. А Мардохеј отиде од цара у царском одијелу љубичастом и бијелом и под златнијем вијенцем великим и у плашту од танкога платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.
16. Јудејцима дође свијетлост и весеље и радост и слава.
17. И у свакој земљи и у сваком граду, гдје год дође заповијест царева и наредба његова, бјеше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.