1. Боже, славо моја, немој мучати,
2. Јер се уста безбожника и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивијем.
3. Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме ни за што.
4. За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5. Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6. Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7. Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех.
8. Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9. Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10. Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина.
11. Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12. Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13. Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име њихово.
14. Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.
15. Нека буду свагда пред Господом, и он нека истријеби спомен њихов на земљи;
16. Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.
17. Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18. Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19. Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20. Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21. А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22. Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23. Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.
24. Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.
25. Постадох потсмијех њима; видећи ме машу главом својом.
26. Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27. Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио.
28. Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује.
29. Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30. Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га,
31. Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.