Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“
Ознака: Ћелије
Радован Бели Марковић: ДО НОКАТА ДОГОРЕЛО
Прича се како ће и “Почетак буне против дахија” олатиничити… Боже мили, чуда великога!
Душан Васиљевић: СЕЋАЊЕ НА ОЦА ЈУСТИНА
Отац Јустин, Благоје Благовесник, рођен на Благовести и преминуо на Благовести, благовестио је мени детету на почетку пута Христа и Његовог Петог Јеванђелисту, Спаситељевог Тринаестог […]