Смртна пресуда, која је изречена у име права, звучи апстрактно и нестварно, постаје стварна тек када је изврши маса, јер она је изрекла пресуду, а под јавношћу права се, заправо, подразумева маса
Зар се случајно заклањамо за љубав, једину извјесност у овој неодређености? Related posts: Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА (За писца) Иво Андрић: РАЗГОВОР СА ГОЈОМ […]