САД у начелу немају традицију правог ратовања, они не знају шта је то ратовати на граници својих снага. Русија, пак, то зна одлично.
Судећи по свему, демонстрација силе Русије у Сирији произвела је неизгладиви утисак на генерале са звѣздано-пругастим ознакама.
У сваком случају, војна управа САД у лицу начелника Штаба копнених трупа САД Марка Милија иступила је у улози „колективне нарикаче“ на засѣдању комитета за оружане снаге Представничког дома САД. Ако је вѣровати чиновницима Пентагона, америчка армија у садашњем тренутку нѣје способна да ратује против „велесила“ – Русије, Кине, Ирана и Сѣверне Кореје – разумѣ се, без нових, „коњских“ финансијских убризгавања у војни буџет.
Како се испоставља, највише за шта је способна „непобѣдива армада“ је спровођење регионалних и противтерористичких операција.
Карактеристично је да је у реторичком жару начелник штаба копнених трупа САД Марк Мили у војне „велесиле“ убројао чак и Сѣверну Кореју, чија моћ изазива страх ваљда само код јужнокорејских сусѣда. По Милијевим рѣчима, садашњи ниво стања копнених снага не допушта да се говори о потрѣбном извршењу војних задатака или о прихватљивој висини губитака. „Може се ако се хоће сад ратовати против ‘Исламске државе’, ‘Ал-Каиде’ или ‘Џебхат ан-Нусре’. Но, сасвѣм друга је ствар ако се сукобљавамо с достојним противником, када се повећава степен ризика“ – пожалио се виокопостављени „витез демократије“.
На расправи, посвећеној издвајању буџетних срѣдстава за потрѣбе Пенагона, г-дину Милију повлађивала је руководилац ВВС САД Дебора Џејмс. Руководилац „хуманитарних летача“ из „цитаделе демократије“ потужила се како је авијација САД недовољно спремна супротстављати се таквој земљи као што је Русија. Како је подвукла, проблем се састоји не толико у финансирању, колико у мањку врѣмена за тренажне вѣжбе (читај: тог истог новца).
Оба оратора, без обзира на очевидну деактуелизацију теме „руске прѣтње“ у склопу извођења руских ВКС из Сирије, позвала су се на недопустивост смањивања бројности оружаних снага, а такође указала на неопходност модернизације армије.
[pullquote]„Сада САД не мисле да им се нико не може супротставити – тврди руски новинар, политиколог и публициста Леонид Крутаков. – Москва је Новом свѣту показала да се на планети појавио нови војно-политички субјекат, који је такође спреман да понуди своје услуге као свѣтски регулатор силе. Ту алтернативну и супарничку понуду свѣт је чуо и одреаговао.“[/pullquote]Подсѣтићемо да је Пентагон од Конгреса тражио 148 млрд. долара за 2017 годину, што је за милијарду више него у 2016. години. Притом се бројчани састав америчке војске за годину мора смањити са 475.000 на 460.000 људи.
По мишљењу директора Центра за стратешку конјуктуру Ивана Коновалова, САД заиста немају оруђа утѣцаја на Пјонгјанг:
– Наравно, стварна прѣтња не постоји. А зар постоји опасност са стране Русије? Списак је састављен тако да покаже политичком естаблишменту САД да постоје земље на које је бескорисно вршити притисак војним методама. Оне их једноставно не прихватају. И ето – Американци немају инструменте за притисак на Иран и ДНРК.
Узимајући у обзир примитивизацију приступа, било је простије КНДР и Иран „подврстати“ уз Русију и Кину. Јасно је да су Сѣверна Кореја, Русија, Иран и Кина – неупоредиве величине. Али на нивоу „аналитике Мекдоналдса“ то је ваљано рѣшење. Генерали из Пентагона не могу другачије говорити – главно је да буду разумљиви „баби из Мичигена“.
– То јест, то нѣје аналитика, већ пропаганда?
– Безусловно. Штоно кажу, то је очигледно и за сваког урачунљивог експерта из Камеруна. У једну врсту постројавају се све државе које излазе из подређености Вашингтону.
– Колико је то мотивисано?
– Ма николико – ми данас у Сирији радимо заједно са САД. Рекло би се да нас ваља признати за савезнике, али то не желе да схвате.
– Може ли се говорити о томе да Пентагон и Обамина администрација спроводе различиту линију?
– У Америци уопште одсуствује један центар доношења одлука. Прошле године је новинар, прѣдставник Њујорк тајмса, отворено рекао да је Обамина екипа изгубила контролу над ситуацијом. Резултат је да свако надлештво доноси своје одлуке. То је показатељ разине донѣтих одлука г-дина Обаме. У неком тренутку се та „хрома патка“ оставила управљања државом. Сада Пентагон игра своју игру, а Стејт Департмент своју. То исто важи и за ФБИ и ЦИА.
Видимо гдѣ командант Европске команде оружаних снага САД Филип Бридлав меље ако не чисте будалаштине, а оно неке своје мудролије. За такво клапусање и волунтаризам он би раније, ако не завршио у затвору, онда сигурно „добио по шапки“. А сад се све може: „Русија је агресор, трѣба се спремати за размѣну атомских удара“ итд. За предсѣдниковања Регана тај себи не би могао дозволити да лупета глупости.
– Оперативно дѣјство ВКС је заиста произвело неодољив утисак на САД?
– Ту не може бити два мишљења. Нико од наших супарника нѣје очекивао да наша операција може бити спроведена на таквој разини. Постојало је мишљење да ми можемо превагнути само бројем, али не и умѣћем. Ипак, кад је присутна највиша штабна култура, ГЛОНАСС навигација, кад постоји сателитска и беспилотна извидница (атрибути ратова пете генерације), онда то не само да нѣје горе од „даљинских ратова“ САД у Ираку или Југославији, већ је и далеко жешће.
– У чему конкретно Американци заостају за нама?
– Између осталог, у радиоелектронској борби, гдѣ смо ми испред читаве планете. Друго, Пентагон прѣд нама уступа у системима ПРО/ПВО. Ми имамо С-400, који Американци немају, а ускоро ће се појавити и С-500.
Американци су водили ратове против бѣлодано слабијих противника. И одједном звѣздано-пругасти генерали открише да је наш авион кадар да потпуно избаци из строја читав систем одбране. А Американци над тѣм једноставно нѣсу радили. Мислили су да ће цѣлога вѣка војевати с партизанима или устаницима, а не са противником наоружаним не лошије од њих самих.
Пентагон такође раздражује што у Сирији остају двѣ наше базе. Буквално за два дана Министарство одбране РФ може повећати присуство до потрѣбног обима. Тако да Ердоган може мирно спавати. Сѣтите се, „ми смо мирољубиви људи, али наш оклопни воз стоји на споредном колосѣку“.
То да Американци не умѣју ратовати с озбиљним противницима јесте медицинска чињеница. За врѣме Другог свѣтског рата они су дѣловали посрѣдно. САД у начелу немају традицију правог ратовања, они не знају шта је то ратовати на граници својих снага. Русија, пак, то зна одлично. Ратовала је против Швеђана под вођством Карла XII, против Француза под вођством Наполеона, против Нѣмаца под вођством Хитлера. Док Американци просто немају мотива.
– Зар Сѣвернокорејци могу постати озбиљна препрека на путу војно-политичке експанзије САД?
– ДНРК свакако не. Без обзира што има једну од највећих армија, но технички она одавно заостаје. Па и Иранци се још морају дооружавати и дооружавати. А уопште, обратите пажњу, изјаве америчких војних прѣдставника већ одавно излазе из оквира мишљења политичког естаблишмента. Они стално везу о савршено апокалиптичним сценаријима, о томе да Русија наступа, о „руској прѣтњи“. Мислим да је то изузетно ресорски лобизам.
Војни стручњак, пуковник Михаил Тимошенко сматра да је амерички војни потенцијал исконски мањкав.
– Зато што у годинама Другог свѣтског рата америчке војаке нѣсу како ваља „избрусили“. Амерички генерали од почетка признају да могу војевати само с онима што су слабији, али не и с равним или надмоћним противником.
– У чему ми надмашујемо натовске противнике?
– У томе што смо спремни да умремо, а код њих таква могућност нѣје предвиђена. Постоји таква пословица: „погинули бисмо да не погинемо“.
– Можда је све простије: „звѣздано-пругасти“ човѣчићи хоће да живе од ренте?
– Разумљиво је што код њих иде разматрање буџета. Удѣо војних расхода смањује се за 1, 4 млрд.$. Док се истоврѣмено бројност копнених трупа смањује за неких осам тисућа. Американци су још прѣ пола године говорили да ће то довести до невѣроватног пада борбене готовости. Наводно, јединице ће бити неупотпуњене. Тако да је то туча због новца. Г-дин Мили може брбљати шта хоће, но којекад се изрекне, па каже истину.
– Неспособност САД да ратује с „велесилама“ попут ДНРК је ипак изван граница добра и зла…
– Не бих тако иронисао. Сѣверни Корејци су фактички камиказе. Американци нѣсу спремни да се боре с таквима. Они ратују по принципу: прво избомбардовати, а онда доћи па ногом разгрнути „угарке“. А за тако „технологични“ метод вођења рата потрѣбан је новац, и то велики.
Прѣвео и приредио Д. Буковички
По материјалу портала Свѣтски преглед
Related posts:
Владимир Зотов: ПРЕДАЈА КОСОВА – СРПСКА СРАМОТА ЋЕ ПОСТАТИ И РУСКА
Драган Петровић: УКРАЈИНСКА КРИЗА И ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ НАТО ПАКТА И РУСИЈЕ У ЕВЕНТУАЛНОМ СВЕТСКОМ СУКОБУ
Мехман Гафарли: РУСИЈА ЈЕ УСАМЉЕНА ЗЕМЉА
Драган Крсмановић: ЕКСПЕДИЦИЈА “ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ”
Милош Ковић: КОСОВСКИ ЗАВЕТ ЈЕ ПОТЕНЦИЈАЛНО ВРЛО СУБВЕРЗИВАН
Јелена Пономарјева: АКО ОТПОР БЕОГРАДА БУДЕ СЛОМЉЕН, ЦЕЛА ЕВРОПА ЋЕ ПОСТАТИ НАТО
Слободан Антонић: РУСКИ „КОЛОНИЈАЛИЗАМ“
Милорад Вукашиновић: САКРАЛНА ГЕОПОЛИТИКА
Љубиша Деспотовић: ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЕВРОПА
Сергеј Бабурин: ИСТОРИЈСКА НЕОПХОДНОСТ ЈЕ МЕЂУДРЖАВНИ САВЕЗ РУСИЈЕ, БЕЛОРУСИЈЕ И СРБИЈЕ
Интервју: Леонид Ивашов – НОВИ ФАШИСТИ НА СРБИЈИ ИСПРОБАВАЛИ РАТ БУДУЋНОСТИ
Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ
