Категорија: ГЛАВНА

Слободан Антонић: БЕЗУМНЕ МАПЕ УМА

Прелазимо преко Олује као да је то ништа. Тако шаљемо поруку охрабрења и другим шовинистима из комшилука који маштају да „српско питање“ реше по хрватском моделу. Јер, нема казне за то

Јевгеније Авдѣјенко: ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ АВЕЉА И КАИНА

Жртвоприношење Авељово било је богоопштењем, Авељова жртва била је „завѣтна“… Ничег од овог – ни живе вѣре, ни богоопштења, ни Завѣтне жртве – нѣ бѣше код старијег Авељевог брата. Авељ је принѣо жртву вишу, пунију, другачијег духа но Каин

Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ

Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.

МОЈ ДЕДА – СРПСКИ СВЕТАЦ

Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.

Зоран Чворовић: ЈЕДАН УПОРЕДНИ ПРИМЕР РЕЦЕПЦИЈЕ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВА: ПАЉЕВИНА У СРПСКОМ И РУСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ

Рад се бави питањем рецепције византијског права у средњовековном српском и руском законодавству на примеру кривичног дела паљевине

ПОСЉЕДЊИ ГОВОР ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА: Титову офанзиву на Србију бомбардовањем су подржали Британци и Американци

Дража Михаиловић, вођа четника у Другом светском рату, ухваћен је и осуђен на смрт од стране комунистичке власти после рата

Јевгеније Авдѣјенко: САТÁН-ЂАВО У БИБЛИЈСКОЈ СЛИЦИ СВѢТА

Има људи који раде с текстовима Старог Завѣта и труде се као реформатори, находећи се унутар хришћанске Цркве, тако да сатáн-ђаво као дѣлатна сила у библијској слици свѣта и убудуће остане нѣвидљив. Искуство показује да кад аутор који много ради с јеврејским текстовима изјављује како је он хришћанин – томе нѣ трѣба одмах вѣровати.

Драган Буковички: ВАСКРС У ДОБА… КИЈАВИЦЕ

По први пут се мора стрепети да Благодатног Огња можда више неће бити. Зато што је неком пало на памет да ми ту радост одузме, да ме заплаши кијавицом, те да ме на најсветлији дан у години сатера у мишју рупу. Одвратније понижење и увреду тешко је било замислити.