1. Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проговорити о судовима твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? зашто живе у миру сви који чине невјеру?
2. Ти их посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега.
3. Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.
4. Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не види краја нашега.
5. Кад си трчао с пјешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњма? и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?
6. Јер и браћа твоја и дом оца твојега, и они те изневјерише, и они вичу за тобом иза гласа. Не вјеруј им, ако би ти и пријатељски говорили.
7. Оставих дом свој, напустих нашљедство своје; што бијаше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовијем.
8. Нашљедство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.
9. Нашљедство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите да једете.
10. Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у голу пустош.
11. Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети, јер нико не узима на ум.
12. На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једнога краја земље до другога, неће бити мира ниједном тијелу.
13. Сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гњева Господњега.
14. Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу испред њих.
15. А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакога њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову.
16. И ако добро науче путове народа мојега, да се заклињу мојим именом: тако да је жив Господ! као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мојега.
17. Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати са свијем таки народ и затрти, говори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.