1. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2. Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу.
3. А он одговарајући рече им: Зашто и ви приступате заповијест Божију за предање своје?
4. Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре.
5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи;
6. Може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје.
7. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8. Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
9. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.
10. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте.
11. Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.
12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се?
13. А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.
14. Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти.
15. А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову.
16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17. Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље?
18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека.
19. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.
20. И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека.
21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
23. А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
24. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
26. А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
27. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
28. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
29. И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору сједе ондје.
30. И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцијели их,
31. Тако да се народ дивљаше, видјећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.
32. А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.
33. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?
34. И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица.
35. И заповједи народу да посједају по земљи.
36. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.
37. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.
39. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.