Ломио је и са грозничавом журбом тресућим се рукама изнова ножем оштрио бојице. Свеће су догоревале, накапавале, цуриле преко усијаних свећњака и још врелије пламсале поред његовог лица, на коме су дуж образа висиле мокре власи
Ознака: приповетка
Драгана Мрђа: ВУЧЈИ ЗЕВ
Приповѣтка награђена наградом „Миодраг Борисављевић“ на конкурсу за најбољу кратку причу фестивала „Потпис“ у Апатину за 2017. годину… Протопоп Ралeта био је миран и добар […]