23. маја на траси Переваљск-Луганск је заједно са шесторо пратилаца убијен Алексѣј Мозговој, командант бригаде “Призрак” (“Сабласт”) Луганске Народне Републике.
“›То се догодило отприлике на истом месту где се 7. марта догодио покушај убиства Мозговоја. Непознате особе отвориле су ватру на џип у којем се Мозговој налазио са пратњом. Мозговој је тешко рањен и преминуо је на лицу места‹, изјавио је представник бригаде.
Он је додао да су у пуцњави рањени људи из пратње, али није могао да каже који је степен њихових повреда. У току је потрага за диверзантима.
Према саопштењу заменика врховног тужиоца самопрокламоване Луганске Народне Републике, уз Мозговоја је погинуло још шесторо људи, а на руском информативном сајту ЛајфЊуз је објављено како су с Мозговојем били његов секретар за штампу и три члана његовог обезбеђења.
Џип у којем су се налазили Мозговој и његови саборци погођен је недалеко од Михајловке на територији Луганске Народне Републике.
Мозговој је у видео-обраћању 8. марта изјавио да је на њега извршен покушај убиства, након чега је пребачен у Алчевску градску болницу са лакшим повредама.
Након указане лекарске помоћи он се вратио својим обавезама. Мозговој је био један од најуспешнијих команданата добровољачке војске Донбаса. У оружаној борби је учествовао од пролећа 2014. године.”
Овако углавном гласе агенцијске вѣсти.
Оно што се, барем у нашим јавним гласилима, не спомиње јесте чињеница да је Алексѣј Мозговој, осѣм што је био ратник, био и умѣтник. Пѣсник и кантаутор.
Доносимо једну композицију Алексѣја Мозговоја у сопственом извођењу, као и препѣв једне његове пѣсме која се, нажалост, показала пророчанском – написана је тачно двѣ године прѣ погибије.
Вѣчнаја памјат!
Алексеј Мозговој
* * *
Нѣје лоше умрѣти у мају,
Гробару је копати згодније.
А славуји биглишу, пѣвају,
Послѣдњи пут, ко никад раније.
С праском првих мајских непогода,
Без опѣла, без службе чемерне,
Излиће се киша тугу, бол да
Успомене, мѣсто суза, спере.
Да ме гробна хумка лѣпо прими
Под травнатим покровом зеленим.
Сувишним се тамо и крст чини
Међу бѣлим брезицама сненим.
Под младаре лишћа шумораве
Што животу тек дланове нуде,
Док још нѣсу осѣдѣле траве,
С луговима који се тек буде.
Нѣје лоше у мају умрѣти,
У свѣжини пролѣћној остати.
Па макар не смогнем све успѣти,
Али више не треба сумњати…
Нѣје лоше у мају умрѣти…
22. маја 2013. године
Превео Драган Буковички
Related posts:
Словенско друштво: ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА У ТОПОЛИ: КАКО ЈЕ ТО БИЛО
КОРИЈЕНИ ДАНАШЊЕ НЕЉУДСКОСТИ И ЗЛА СУ У КОМУНИЗМУ
Бранислав Петровић: МОЋ ГОВОРА
ТРАГ ЗАВЕЈАН МЕСЕЧИНОМ
Јелена Миљковић Матић: КРОТКИ ЈУНАЦИ СА ВАРДАРА
Бранко. В. Радичевић: ПРАЊЕ ПРОШЛОСТИ
Лариса Черкашина: ПУШКИНОВИ ПАРТИЗАНИ – СУДБИНЕ И ЈЕДНА СЛИКА
Љубомир Симовић: ПОВРАТАК У ВАРВАРСТВО
Валериј Халилов: О СЕБѢ, МУЗИЦИ, МАРШУ “ГЕНЕРАЛ МИЛОРАДОВИЋ”…
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (1)
Драган Буковички: СТЕФАН ДЕЧАНСКИ У ЦАР-КЊИЗИ ИВАНА ГРОЗНОГ
Петар Пајић: ТРЕНУЦИ СА МИЉКОВИЋЕМ
