Владимир Басенков: ХРИШЋАНСТВО И ТРАНСХУМАНИЗАМ

И управо се тог Суда – сусретa са Богом након смрти – трансхуманисти тако плаше у дубини душе. Они не негују „живот вечни који долази“, желе да се сачувају овде и сада


Владимир БАСЕНКОВ

Човек је научио да се носи са многим проблемима и поремећајима свогa бића, не успевши да победи главну болест – смрт. Пад Адама и Еве не само да је прекинуо везу са Богом, већ је покренуо и неповратне процесе старења, претворивши живот у искушење душе на путу до вечности. Архитекте „новог човечанства“ – трансхуманисти – верују да је тужно време за хомо сапиенс готово: предстојећи пробој у технологији и медицини отвориће човеку пут ка физичкој бесмртности. Овде на планети Земљи. Без Бога.

„Светла будућност“ XXI века

Изненађујуће је да је један од оснивача трансхуманистичког покрета био руски филозоф Николај Федоров, коcмичар који је себе сматрао хришћанином. Федоров је изнео идеју да ће се предстојеће телесно васкрсење мртвих, односно победа над смрћу, догодити уз учешће човека, уз његову интервенцију и стваралачки рад. Научни, на пример. Хуманистички концепт, одбацивши традицију, поставио је човека у центар живота. Није изненађујуће што су глобални друштвени трендови утицали и на православне људе свог времена, њихов поглед на свет и креативност.

Николај Федоров (рад Леонида Пастернака)

Иако је постао „центар универзума“, савремени човек, који је желео само најбоље, сасвим очекивано, урадио је све исто као и увек, направио прво Први, а затим Други светски рат, поред низа светских крвавих револуција, грађанских сукоба, финансијских криза и хуманитарних катастрофа. У другој половини 20. века, дошло је до активног заговарања људских права, још једном унаказујући Божје законе сулудим садржајем. Мањине и маргинализоване групе подигнуте су на пиједестал, појавила се политика „позитивне дискриминације“, када сe људска права поштују на рачун угњетавања већине ради „дискриминисаних“. Нема смисла настављати опис развоја клиничке слике: плодови су пред очима. Али вреди рећи да су озлоглашени ЛГБТ људи такође – у извесном смислу – компоненте идеологије трансхуманизма. Зашто? Јер излазак из оквира норме, укључујући ону природну, је нека врста „потраге за собом“, и у овој потрази човек може пронаћи одговоре на своја унутрашња питања и доћи до духовне хармоније …

Трансхуманисти настоје да човеков живот учине што квалитетнијим, удобнијим и срећнијим – природно, применом достигнућа науке и технологије, сопственим напорима. У ширем смислу, трансхуманистички ствараоци праве слику рајa на земљи, где људи имају све цивилизацијске благодати, једнакост влада у друштву, и што је најважније, нема болести и смрти. Смрт, болест, старење – нису ли те тужне појаве којe кваре добро нахрањен и леп живот материјалиста? То значи да се цела мистерија крије у човеку, а да би се превазишла досадна несавршеност, потребно је интервенисати у биолошкој природи људи и отклонити недостатке. Напредак медицине данас омогућава продужавање живота, одржавање младости, трансплантацију органа, замену изгубљених удова бионичким протезама – такав напредак, генерално, не може а да не изазове симпатију и подршку. Али постоји и друга страна. На пример, операција промене пола. Сама по себи, наука је само оружје које проналази позитивну или негативну примену у човековим рукама. Бојно поље је његово срце.

Извор: Православие.ру

По њиховим плодовима познаћете их

Најпознатији светски геронтолог Обри де Греј уверен је да ћемо видети прве бесмртне људе за наших живота. Природна смрт последица је старења људског тела, нагомилавања „кварова“, који се могу исправити. Де Грејов механички приступ човеку, очигледно повезан са техничким образовањем научника, карактеристичан је за све трансхуманисте. Људи се посматрају као биолошке машине, а мало касније доћи ћемо до више сулудих идеја од бесмртности у физичком телу.

У Сергијевом Посаду послује Компанија за крионику од 2005. године. Преминули људи (и кућни љубимци), на захтев рођака (власника), замрзавају се у посебним складиштима „до бољих времена“, када ће медицински напредак омогућити да се покојници врате у биолошки живот. Мртви се овде доводе непосредно након смрти како би се што више спречили процеси распадања. Услуга кошта неколико десетина хиљада долара; такође је могуће одвојено замрзнути само мозак особе или животиње. У целом свету нема много таквих фирми (у САД, Русији и Кини су највеће), стога, међу 62 „клијента“ крио-складишта Московске регије има и страних држављана. Колеге лекари су скептични према замрзавању лешева, верујући да има више логике у крио очувању још живих људи. Међутим, ово се према закону сматра убиством. И хвала Богу: законодавство штити нашу земљу од таквих „услуга“.

Извор: Православие.ру

Замрзавање људи није нешто ново. Пионир у крионици био је Џејмс Бедфорд, професор психологије из Сједињених Држава. Замрзнут је 12. јануара 1967. Није јасно како ће научници „ускрснути“ своје штићенике у будућности, теорије, делимично тестиране на пацовима, изгледају врло сумњиво. Ако Бог узме душу човеку, ко ће онда, ако успеју крионисти, бити оживљено тело? Падају ми на памет приче из хорор филмова о зомбијима или Франкенштајну.

Изненађујуће је да су се у нашој земљи појавили бројни идеолози „новог Голема“, на пример, Дмитриј Ицков, бизнисмен и медијски магнат, оснивач и идеолог покрета „Русија 2045“. Датум у наслову пројекта је својеврсни рок, година до које човечанство мора постићи бесмртност. Једна врло озбиљна нијанса овога је дигитална бесмртност. Ицков и његове присталице верују да се људска свест може дигитализовати, учитати на електронски носач и омогућити јој постојање у телеголограму (који је круна пројекта Русија 2045), или се може створити универзално тело где ће та свест бити извезена. Такође постоји опција да се удови и органи постепено замене вештачким. На крају, мозак мора да се постепено трансформише у сложени сноп синтетичких неурона. Резултат је постчовек способан да живи вечно. „Пост“ је кључни префикс, као да наговештава да новостворени Франкенштајн више неће бити сасвим човек. Технолошки је могуће створити такво створење. Али „то“ више неће бити особа са којом је спроведен процес копирања свести. Ново створење уопште неће бити особа, зато што неће бити човек, већ у најбољем случају, високотехнолошко биће са моћном вештачком интелигенцијом. Где ће бити изворна личност? Свакако не у нашем свету и без лажних илузија о вечном животу.

Треба напоменути да је киборгизација – имплантација бионичких протеза или електронских уређаја под кожу – такође данас стварност и ова индустрија се развија брзим темпом. Становник Тјумења Константин Пољаков учитао је путну карту на чип и уградио уређај под кожу. Лекар из Новосибирска Александар Волчек отишао је и даље: има шест уређаја помоћу којих отвара врата електронских брава, „дистрибуира“ визит карте и чува лозинке. А програмер Данил Литкин уградио је компас у груди.

Извор: bombshell.today

У глобализујућем свету трансхуманизам је, пре свега, идеологија елита које треба да популаришу свој поглед на свет, скрену пажњу јавности и добију подршку маса. На пример, Дејвиду Рокфелеру је наводно извршено седам трансплантација срца. Један од најбогатијих људи, није достигао бесмртност, али је доживео 102 године. У Сједињеним Државама постоји одређен тренд бесмртности, о чему сведоче бројни холивудски филмови (и како најбоље популаризовати овај тренд, ако не путем популарне културе?). Уговоре о криопрезервацији након смрти потписали су познати Американци: Парис Хилтон, Лари Кинг, Бритни Спирс.

Свети Оци, Свештеници, Писмо

Господ је у свом првом доласку подвигом крста и смрти, а затим Васкрсењем преобразио пало човечанство и отворио пут људима у вечни живот. Овде се, наравно, не ради о „пилули бесмртности“ искованој људском охолошћу, већ о слободном путу вере, покајања и самопрочишћења. Из Светог Писма и житија светих знамо за случајеве васкрсења мртвих. Христос је подигао праведног Лазара, девојчицу и дечака; пророци и апостоли су молили за мртве; светитељи, на пример, Варлам Хутински, такође су били почаствовани таквим даром. Овo су јединствени примери таквих чуда, очигледно створени да покажу величину Бога, а осим тога, они који су васкрсли после су проживели свој „други живот“ и умрли, као и сви људи.

Васкрсење праведнога Лазара (Извор: Православие.ру)

Опште васкрсење мртвих догодиће се „у трен ока“ (1. Кор. 15:52) у време Другог Спаситељевог доласка. Физичка тела свих живих људи биће обновљена да би се појавила на Творчевом суду. И управо се тог Суда – сусретa са Богом након смрти, сусретa са сопственом сaвешћу и људским судом – трансхуманисти тако плаше у дубини душе. Они не негују „живот вечни који долази“, желе да се сачувају овде и сада. Конструктори трансхуманизма живот не сматрају временом припреме за сусрет са Богом, болести не оцењују као духовна искушења, осмишљена да оголе душу и приморају човека кроз слабост тела да размишља о правцу свог животa. Патња се схвата као неспоразум, а не као логични бич за поносну патологију, која због првородног греха мора бити умирена. У свету трансхуманиста или нема Бога, или је концепт Њега веома искривљен, стога човек неизбежно тежи да заузме његово место, „изгради нови свет“. У ствари, мисао о независној, безбожној бесмртности опија многе, јер је то нека врста одушка и избављењe од састанка са Створитељем. И у овоме се, наравно, поново показује психологија неразумног, несташног детета, које покушава да што више одложи непријатан разговор са Родитељем.

Ако присталице концепта имортологије (наука о постизању бесмртности у физичком телу) сматрају бесмртност у облику логике (којa не губи своју богоборачку побуну) – очување биолошког тела, борба против старењa организма, тада радикалније и безумније „крило“ трансхуманиста нас још више плаши идејама стварне дехуманизације. Теорије дигитализације свести поричу присуствo душе у човеку и полажу право да независно састављају новe особe од сумњиве технолошке пузле. Укините пол, порођај, копирајте људски мозак на електронски носач, убаците га у шкољкасту протезу која не захтева храну и одмор, породицу… Уместо тога, на овај начин добијате паметног андроида, лажну особу, идеалног слугу и радника за оне који ће, можда, тежити постизању физичке бесмртности у сопственом телу, без непотребних имплантата и пресељења душа на диск.

Извор: zablude.com

Наука није злo: она свој садржај и смер добија захваљујући човеку који у свом срцу доноси морални избор. Покушавајући да створи себи угодне услове за живот, да се реши болести и туге, човечанство заборавља на узроке својих проблема, и што је најважније, на извор истинског Живота – Бога. У покушајима да се нађе лек за смрт, у стварању дела под фасадом добрих намера, стоји људски понос стар колико и сам свет, самовоља, неслагање са чињеницом да освешћен живот, људи треба да започну, не бекством од несавршености свог бића, већ окретањем ка Створитељу. Сећамо се речи Божије да пре свега треба да тражимо Царство Божије и Његову праведност, а остало ће нам бити датo. А ако је Царство Божије у нама, то значи да потрага за одговорима на питање како постићи то Царство, уопште није у равни биотехнологије.

Са руског посрбила: Јелица Ћирика

Православие.ru

Изглед и делимична опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Стање ствари

(Visited 57 times, 1 visits today)
(ГЕО)ПОЛИТИКА, ГЛАВНА, ПРАВОСЛАВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *