Тако дакле на самим тим Хималајским и Нишадским планинама, по системима њиховим, с једне и с друге стране, па све до Хиндукушких планина и народа, […]
Категорија: УМѢТНОСТ
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (1)
Откриће групе пјесама које углас говоре о давном бивању Срба у Индији, о кратком благостању у далекој земљи, а онда о сталним сукобима са азијским […]
Немања Баћковић: ЂОКА СТРИП У РАЉАМА ДИПЛОМАТИЈЕ
Како је Ђорђе Лобачев, сарадник „Политикиног Забавника”, допринео успостављању дипломатских односа између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза… Краљевина Југославија била је међу последњим државама у […]
Галина Мјахкова: ОКОНОПИС АЛЕКСАНДРА ТИХОМИРОВА – ПАМЈАТИ УМѢТНИКА (1956-2017)
У Благовѣшћенску је 17. маја 2017. у 62. години живота прѣминуо народни умѣтник Русије Александар Тихомиров. Био је дописни члан Русијске академије умѣтности, потпрѣдсѣдник Академије умѣтности свѣта „Нова ера“, почасни директор Музеја руске умѣтности у Харбину, почасни члан Удружења сликара Кине, професор Благовѣшћенског државног педагошког универзитета, почасни грађанин града Благовѣшћенска, носилац ордена Дружбе и ордена Прѣподобног Андрѣја Рубљова III степена.
Никола Кољевић: ДИЈАЛОГ СА СРЦЕМ
Зар није, наиме, позиција песника на међи која дели јаву од сна у исти мах и симбол „жлеба“ који је Костић сматрао естетским циљем? Зар […]
Николај Агафонов: ПИТАЊЕ БАЈАКА И ЦРТАЋА ЈЕ ПИТАЊЕ ВАСПИТАВАЊА НАЦИЈЕ
Протојереј Николај Агафонов о катастрофалном дѣчјем незнању руских народних бајки и совѣтских цртаних филмова У Краснојарску 60% првака нѣ зна традиционалне бајке. До таквог закључка […]
Весна Радовић: ДЕСЕТ ПЕСАМА ИЗ КЊИГЕ “НА ЧАЈУ КОД ЉИЉЕ БРИК”
Весна Радовић је рођена 31.12.1966. године у Херцег Новом. Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни сарадник. Живи и ради у Београду. […]
Протојереј Андреј Ткачов: НАЦИОНАЛНЕ ХИМНЕ НАШИХ ДОБРИХ И ТОЛЕРАНТНИХ ПРИЈАТЕЉА
Царска химна никоме није претила. Само је молила цара: „Владај на страх непријатељима.“ Нека живе, али нека се боје. Нећемо их дирати. Ни совјетска није […]
Борис Бурсов: „АНА КАРЕЊИНА“ – Лав Толстој
Породична трагедија је оно што чини основ „Ане Карењине“. Неко време Толстоју нису били сасвим јасни извори трагедије у датој породици. Мада је још у […]
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ДРАГОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ ИЛИ МАЈКО СРБИЈО, ПОМОЗИ)
Спасавање српских избеглица од Перућца до Баћевца и даље до Љубовије пролећа 1942. године организовао је Десети добровољачки одред. Само у тих неколико месеци у […]
Драгослав Бокан: НЕНОРМАЛНО НОРМАЛНА ПРИЧА
Био сам на београдској премијери филма једног од најбољих српских редитеља, Драгана Елчића. И уживао (да, постоји и „радосна туга“, поштовани читаоци) свих тих деведесет […]
Бранислав Петровић: МОЋ ГОВОРА
Сад, кад се АВАНТУРА ДИВНА приводи крају, ја мислим да је песник само онај који пентрајући се по урвинама света из свог искуственог виђења тог […]
Халил Џубран: ПРОПОВЕД О СЛОБОДИ
Пророк, култна књига многих генерација XX века и „најчитаније дело после Библије“, објављена је први пут 1923. године. Интересантно је да је Џубран чак четири […]
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ЕВГЕНИЈЕ И. ЛАПТЕВ ИЛИ НАШ ЗАБОРАВЉЕНИ РУС)
Првим светским ратом изморена Србија отворила је широм своје границе за руске избеглице после Октобарске револуције. С пролећа 1919. почело је масовније досељавање. Стизале су […]
Иван Јесаулов: БОЖИЋНИ И ВАСКРШЊИ АРХЕТИПОВИ У РУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: ЕВРОПСКИ КУЛТУРНИ КОНТЕКСТ И НАЦИОНАЛНА ТРАДИЦИЈА
Због чега ја инсистирам управо на архетипским представама, неупоредиво дубљим од рационалних? Моје је становиште блиско поставкама оних руских мислилаца који су инсистирали на исконским, […]
Александра Копањова: ИКОНА МОРА БИТИ „ЖИВА“
Дозволите да вас упознамо: Александра Копањова, иконописац, прѣводилац и књижни илустратор, давни члан нашег Руско-српског Братства Светих Цара Николаја и Владике Николаја, велики пријатељ Србије и […]
СРПСКИ ПЕСНИЦИ О СРПСКОМ КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ХОРДА Ми нисмо познали вас по заставама, ни ваше хероје од лавова љуће: све на коленима вукли сте се к нама носећ мач убице и […]
Борис Јовановић: СМРВЉЕНА ГОМИЛИЦА
БОРИС ЈОВАНОВИЋ, рођен у Никшићу. У родном граду воли мирис липа (које су посјекли) на главној улици и пиво у самачком (статус непознат). Због љубави […]