* * * Велики словенски песник Александар Сергејевић Пушкин написао је 1821. песму (први пут објављену […]
Категорија: УМѢТНОСТ
Зоран Туцаковић: ПОВОДОМ 200 ГОДИНА ОД СМРТИ КАРАЂОРЂА
Епитаф КАРАЂОРЂЕ Којекуде, по души вас пасјој, за шта оде са рамена глава? Боље да сам Аганлију спасо, кубуру му дао из силава. Зулум турски, […]
Бранко В. Радичевић: СЛУШАЈ ‘АМО!
Капетан Л. Ђ. постројио је чету и надушак изговорио своје родољубиво слово. Било је то негде у Словенији, 1940, рат сасвим известан. Војници су весело […]
Ранко Гојковић: ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА КОМИСИЈЕ?
Шта СПЦ има са канонизацијом Алојзија Степинца? То је ствар Римокатоличке тзв. цркве и просто је непристојно мешати се у туђе ствари. Поготово што наши […]
Борис Јовановић: ХВАЛА ХУЉАМА
Хуље су спасле твоју душу, за сада. Хуље матерински брину о теби, до сада. Хуље те очински штите, још увијек… Хуље у чекаоницама бољег најгорег […]
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (2)
Тако дакле на самим тим Хималајским и Нишадским планинама, по системима њиховим, с једне и с друге стране, па све до Хиндукушких планина и народа, […]
Аљоша Бранков Арсеновић: ИНДИЈСКА РУКОВЕТ (1)
Откриће групе пјесама које углас говоре о давном бивању Срба у Индији, о кратком благостању у далекој земљи, а онда о сталним сукобима са азијским […]
Немања Баћковић: ЂОКА СТРИП У РАЉАМА ДИПЛОМАТИЈЕ
Како је Ђорђе Лобачев, сарадник „Политикиног Забавника”, допринео успостављању дипломатских односа између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза… Краљевина Југославија била је међу последњим државама у […]
Галина Мјахкова: ОКОНОПИС АЛЕКСАНДРА ТИХОМИРОВА – ПАМЈАТИ УМѢТНИКА (1956-2017)
У Благовѣшћенску је 17. маја 2017. у 62. години живота прѣминуо народни умѣтник Русије Александар Тихомиров. Био је дописни члан Русијске академије умѣтности, потпрѣдсѣдник Академије умѣтности свѣта „Нова ера“, почасни директор Музеја руске умѣтности у Харбину, почасни члан Удружења сликара Кине, професор Благовѣшћенског државног педагошког универзитета, почасни грађанин града Благовѣшћенска, носилац ордена Дружбе и ордена Прѣподобног Андрѣја Рубљова III степена.
Никола Кољевић: ДИЈАЛОГ СА СРЦЕМ
Зар није, наиме, позиција песника на међи која дели јаву од сна у исти мах и симбол „жлеба“ који је Костић сматрао естетским циљем? Зар […]
Николај Агафонов: ПИТАЊЕ БАЈАКА И ЦРТАЋА ЈЕ ПИТАЊЕ ВАСПИТАВАЊА НАЦИЈЕ
Протојереј Николај Агафонов о катастрофалном дѣчјем незнању руских народних бајки и совѣтских цртаних филмова У Краснојарску 60% првака нѣ зна традиционалне бајке. До таквог закључка […]
Весна Радовић: ДЕСЕТ ПЕСАМА ИЗ КЊИГЕ „НА ЧАЈУ КОД ЉИЉЕ БРИК“
Весна Радовић је рођена 31.12.1966. године у Херцег Новом. Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни сарадник. Живи и ради у Београду. […]
Протојереј Андреј Ткачов: НАЦИОНАЛНЕ ХИМНЕ НАШИХ ДОБРИХ И ТОЛЕРАНТНИХ ПРИЈАТЕЉА
Царска химна никоме није претила. Само је молила цара: „Владај на страх непријатељима.“ Нека живе, али нека се боје. Нећемо их дирати. Ни совјетска није […]
Борис Бурсов: „АНА КАРЕЊИНА“ – Лав Толстој
Породична трагедија је оно што чини основ „Ане Карењине“. Неко време Толстоју нису били сасвим јасни извори трагедије у датој породици. Мада је још у […]
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ДРАГОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ ИЛИ МАЈКО СРБИЈО, ПОМОЗИ)
Спасавање српских избеглица од Перућца до Баћевца и даље до Љубовије пролећа 1942. године организовао је Десети добровољачки одред. Само у тих неколико месеци у […]
Драгослав Бокан: НЕНОРМАЛНО НОРМАЛНА ПРИЧА
Био сам на београдској премијери филма једног од најбољих српских редитеља, Драгана Елчића. И уживао (да, постоји и „радосна туга“, поштовани читаоци) свих тих деведесет […]
Бранислав Петровић: МОЋ ГОВОРА
Сад, кад се АВАНТУРА ДИВНА приводи крају, ја мислим да је песник само онај који пентрајући се по урвинама света из свог искуственог виђења тог […]
Халил Џубран: ПРОПОВЕД О СЛОБОДИ
Пророк, култна књига многих генерација XX века и „најчитаније дело после Библије“, објављена је први пут 1923. године. Интересантно је да је Џубран чак четири […]