Зоран Ђинђић је својевремено, као премијер, ударио глогов колац српској култури када је изјавио да „култура мора бити профитабилна“. Тако се кренуло у багателисање културе […]
Категорија: УМѢТНОСТ
Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ
Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.
Драган Буковички: AVe, ПЕРІАНИЦО
Србима и онима коɪи се тако нѣ осѣћаɪу – за весео првомајски уранак и Ђурђевдан… Пѣсма из нове збирке… у извођењу пријатеља… IМани се тирада,о […]
ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА „ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ“ II
Препорука Европског савета налаже да издавач, уколико је преводилац мртав или тешко доступан, “приљежно потражи” или његове наследнике или њега самог
ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА “ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ”
НЕ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се осврнемо на прошлонедељни текст, лако се може видети да сама намера чланка не лежи у жељи да се заштити српско преводилаштво
Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.
Божидар Зечевић: ДВЕ СРПСКЕ РЕЧИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
О чему је било речи и шта је разјаснио интервју с нобеловцем Хандкеом емитован на РТС-у у програму „Четвртком у 9“ Неде Валчић Лазовић
Мухарем Баздуљ: ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ
Издавачка кућа Контраст објавила је најбруталније плагиране преводе књига Албера Камија и Џорџа Орвела потписујући Дејана Закића и Константина Поповића као ауторе превода који су заправо дело Иве Хергешића, Златка Црнковића те Владимира Роксандића, а ја имам на десетине и стотине примера који то доказују
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (2)
Шта управо код Хакслија толико запањује? Па запањује то с каквом тачношћу се све или скоро све од описаног ваплотило у стварном животу… У томе је нѣмогуће разабрати се без изласка из оквира читања књиге. А кад изађеш и упознаш се са животописом аутора, запањујеш се још више.
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (1)
За потрошачко друштво култура је нѣприхватљива још и стога што, цитирамо Хакслија: „Ко сѣди и чита књиге, тај нѣ троши много“. Нарочито озбиљне књиге, које се нѣ могу прѣлистати по дијагонали.
РУЖИЧАСТА ПРИЧА 2001.
Стрип направљен априла мѣсеца сада већ давне 2000. године, за један конкурс на тему свѣтле будућности Србије у наступајућем вѣку и миленијуму, од тада још млађаног Драгана Бунарџића (сценарио) и Саше Ковачевића (цртеж)
Сергеј Фудељ: О ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ
Од молитве у храму очекујемо управо молитву, а не вокалну разоноду нити бесплатни концерт. У својој молитви код куће ми не дречимо усхићено и грубо, не правимо сладуњаво лице да би се показали (самима себи) чувственим
Николај Агафонов: ПУТОВАЊЕ У АНТИСВѢТ
Научно-фантастична прича…
Емир Кустурица: ГЛАНЦАЊЕ МЕМОРИЈЕ
Данас, како тврде теоретичари научне културе, они који покушавају да промјене све што је човјек у историји направио, када Исис напада и уништи Палмиру, они […]
Исидора Секулић: КРАТАК БОРАВАК У ЖИЧИ
На путу од Краљева ка Жичи, искрсне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве. У влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена […]
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ ОЧИМА РУСКЕ САБРАЋЕ
Јагличић је можда најпревођенији савремени српски песник на руски језик, те стога објављујемо тек делић из његовог богатог стваралаштва у избору руских колега
Анђелко Ердељанин: ПРОСЈАЧКА ЕЛИТА
Ето, то је елита. Свако од њих има стила. То ценим. Иако нисам у стању да им помогнем.
Момо Капор: ЕВРОПА, ЕВРОПА!
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу