1. Ријеч Господња која дође Јоилу сину Фатуилову.
2. Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашега времена или за времена ваших отаца?
3. Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену.
4. Шта оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
5. Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших.
6. Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
7. Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле.
8. Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје.
9. Неста дара и наљева из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
10. Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
11. Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
12. Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
13. Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев.
14. Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапите ка Господу:
15. Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од свемогућега.
16. Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега?
17. Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
18. Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
19. К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
20. И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.