1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2. Устају цареви земаљски, и књезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.
3. Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.
4. Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.
5. Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:
6. Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој.
7. Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: ти си син мој, ја те сад родих.
8. Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.
9. Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.
10. Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12. Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.