1. А чуше апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.
2. И кад узиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања,
3. Говорећи: Ушао си необрезаним људима и јео си с њима.
4. А Петар им отпоче излагати по реду говорећи:
5. Ја бијах у граду Јопи на молитви, и видјех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене.
6. Загледавши у њега пажљиво, размотрих и видјех четвороножне животиње земаљске и звјериње и гмизавце и птице небеске.
7. И чух глас који ми говори : Устани, Петре, закољи и једи.
8. А ја рекох: Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада не уђе у моја уста.
9. И одговори ми глас са неба по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани!
10. А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11. И гле, у тај час три човјека стадоше пред кућом у којој бијах, послани из Кесарије к мени.
12. А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ових шесторо браће, и уђосмо у кућу човјекову.
13. И он нам каза како видје анђела у кући својој који је стао и рекао му: Пошаљи људе у Јопу и дозови Симона званога Петра,
14. Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15. А кад ја почех говорити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16. Тада се сјетих ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17. Ако им, дакле, Бог даде једнак дар као и нама који повјеровасмо у Господа Исуса Христа, ко бијах ја да бих могао спријечити Бога?
18. А кад чуше ово заћуташе, и слављаху Бога говорећи: Заиста и незнабошцима даде Бог покајање за живот.
19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Феникије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима.
20. А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.
21. И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу.
22. А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.
23. Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;
24. Јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу.
25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију.
26. И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи Хришћани.
27. А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28. И уставши један од њих, по имену Агав, предсказа духом велику глад која је имала бити по цијелом свијету; која и би за Клаудија ћесара.
29. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље, на помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30. Ово и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.