1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, покажи Јерусалиму гадове његове,
3. И реци: овако вели Господ Господ Јерусалиму: постањем и родом ти си из земље Хананске; отац ти бјеше Аморејац а мати Хетејка.
4. А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и нијеси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.
5. Око те не пожали да ти учини што од тога и да ти се смилује; него ти би бачена у поље, јер бијаше мрска душа твоја онога дана кад си се родила.
6. И идући мимо тебе и видјевши те гдје се ваљаш у својој крви, рекох ти: да си жива у својој крви! и опет ти рекох: да си жива у својој крви!
7. И учиних да растеш на тисуће као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће љепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти бијаше гола нага.
8. И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти бијаху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних вјеру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја.
9. И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.
10. И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застријех те свилом.
11. И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата.
12. И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан вијенац на главу.
13. И ти бијаше окићена златом и сребром, и одијело ти бијаше од танкога платна и од свиле и везено, јеђаше бијело брашно и мед и уље, и бијаше врло лијепа, и приспје до царства.
14. И разиде се глас о теби по народима ради љепоте твоје, јер бјеше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ.
15. Али се ти ослони на љепоту своју, и прокурва се с гласа својега, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова.
16. И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како нигда није било нити ће бити.
17. И узевши красни накит свој од мога злата и од мога сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.
18. И узевши везене хаљине своје заодјела си их, и уље моје и кад мој ставила се пред њих.
19. И хљеб мој, који ти дадох, бијело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ.
20. И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли бјеше курварства твојега,
21. Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ?
22. И уза све гадове своје и курварства своја нијеси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој.
23. И послије све злоће своје, (тешко, тешко теби! говори Господ Господ,)
24. Саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици,
25. На свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју љепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје.
26. Курвала си се са синовима Мисирским, сусједима својим велика тијела, и умножила си курварство своје да би ме разгњевила.
27. Зато, гле, дигох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојима, кћерима Филистејским, које бјеше стид од срамотнога пута твојега.
28. Курвала си се са синовима Асирским, јер се не могаше наситити; курвала си се с њима, и опет се нијеси наситила.
29. И умножила си курварство своје у земљи Хананској дори до Халдејске, и ни тако се нијеси наситила.
30. Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва,
31. Кад си градила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва нијеси, јер нијеси марила за плату;
32. Него као жена прељубочиница, која мјесто мужа свога прима друге.
33. Свијем курвама даје се плата, а ти си давала плату свијем милосницима својим и даривала си их да долазе к теби са свијех страна да се курвају с тобом.
34. И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако.
35. Зато, курво, чуј ријеч Господњу.
36. Овако вели Господ Господ: што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала голотиња твоја твојим милосницама и свијем гаднијем идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала,
37. Зато, ево, ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзила, скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју да видје сву голотињу твоју.
38. И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв прољевају, и даћу те на смрт гњеву и ревности.
39. И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те голу нагу.
40. И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим.
41. И попалиће куће твоје огњем, и извршиће на теби суд пред многим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате.
42. И намирићу гњев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гњевити.
43. Зато што се нијеси опомињала дана младости своје, него си ме дражила свијем тијем, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју главу, говори Господ Господ, те нећеш чинити грдила нити каквих гадова својих.
44. Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: кака мати, така јој кћи.
45. Ти си кћи матере своје, која се одметнула мужа својега и дјеце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше мужева својих и дјеце своје, мати вам је Хетејка а отац Аморејац.
46. А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти сједи с лијеве стране, а млађа ти је сестра која ти сједи с десне стране Содом са кћерима својим.
47. А ти ни њиховијем путем нијеси ходила, нити си чинила по њиховијем гадовима, као да ти то бјеше мало, него си била гора од њих на свијем путовима својим.
48. Тако ја жив био, говори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њезине нијесу чиниле како си чинила ти и твоје кћери.
49. Ево, ово бјеше безакоње сестре твоје Содома: у поносу, у изобиљу хљеба и безбрижном миру бјеше она и кћери њезине, а не помагаху сиромаху и убогоме;
50. Него се понашаху и чињаху гадове преда мном, зато их затрх кад видјех.
51. Самарије није згријешила ни пола колико ти, јер си починила гадова својих више него оне, те си оправдала сестре своје свијем гадовима својим које си учинила.
52. И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за гријехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје.
53. Ако доведеш натраг њихово робље, робље Содомско и кћери њезинијех, и робље Самаријско и кћери њезинијех, довешћу и твоје робље из ропства међу њима,
54. Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утјеха.
55. Ако се сестре твоје, Содом и кћери њезине поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њезине поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле.
56. Јер уста твоја не помињаше Содома сестре твоје у вријеме охолости твоје,
57. Прије него се откри злоћа твоја као у вријеме срамоте од кћери Сирских и од свијех што су око њих, кћери Филистејских, које те срамоћаху са свијех страна.
58. Носи неваљалство своје и гадове своје, говори Господ.
59. Јер овако вели Господ Господ: учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завјет.
60. Али ћу се ја опоменути завјета својега који сам учинио с тобом у вријеме младости твоје, и утврдићу ти вјечан завјет.
61. Тада ћеш се опоменути путова својих и постидјећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завјету.
62. И ја ћу утврдити свој завјет с тобом, и познаћеш да сам ја Господ.
63. Да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, говори Господ Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.