1. Првога дана трећега мјесеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тога дана дођоше у пустињу Синајску.
2. Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у око у пустињи, а око начинише Израиљци ондје под гором.
3. И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: овако кажи дому Јаковљеву, и реци синовима Израиљевим:
4. Видјели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловијем носио и довео вас к себи.
5. А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завјет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља.
6. И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су ријечи које ћеш казати синовима Израиљевим.
7. А Мојсије дође и сазва старјешине народне; и каза им све ове ријечи које му Господ заповједи.
8. А сав народ одговори сложно и рече: што је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу ријечи народне.
9. А Господ рече Мојсију: ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти вјерује до вијека. Јер Мојсије бјеше јавио Господу ријечи народне.
10. И рече Господ Мојсију: иди к народу, и освештај их данас и сјутра, и нека оперу хаљине своје;
11. И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свијем народом.
12. А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њезина; што се год дотакне горе, погинуће;
13. Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устријели, било живинче или човјек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору.
14. И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје.
15. И рече народу: будите готови за трећи дан, и не лијежите са женама.
16. А трећи дан кад би ујутру, громови загрмјеше и муње засијеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који бијаше у околу.
17. Тада Мојсије изведе народ из окола пред Бога, и стадоше испод горе.
18. А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора тресијаше веома.
19. И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом.
20. И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије.
21. А Господ рече Мојсију: сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене.
22. И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ.
23. А Мојсије рече Господу: неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас ти опоменуо рекавши: начини међу гори и освештај је.
24. А Господ му рече: иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио.
25. И сиђе Мојсије к народу и каза им.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.