1. У том умрије Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његову у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.
2. А бијаше један човјек у Маону, а стока му бијаше на Кармилу; и бијаше човјек врло богат, јер имаше три тисуће оваца и тисућу коза, и тада стризијаше овце своје на Кармилу.
3. И бјеше име том човјеку Навал, а жени му име Авигеја; и она бијаше жена разумна и лијепа, а он бијаше тврда срца и опак, а бијаше од рода Халевова.
4. И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
5. И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
6. И реците му: здраво! и мир да ти је, и дому твојему да је мир, и свему што имаш да је мир!
7. Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год бијаху на Кармилу.
8. Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину својему што ти дође до руке.
9. И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове ријечи, и умучаше.
10. А Навал одговори слугама Давидовијем и рече: ко је Давид? и ко је син Јесејев? Данас има много слуга које бјеже од својих господара.
11. Еда ли ћу узети хљеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стригу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
12. Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове ријечи.
13. А Давид рече својим људима: припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двјеста осташе код пртљага.
14. Али Авигеји жени Наваловој каза један између слуга његовијех говорећи: ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашега, а он их отјера.
15. А ти су нам људи били врло добри, нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бијасмо код њих у пољу.
16. Него нам бијаху зидови и ноћу и дању, докле год бијасмо код њих пасући овце.
17. Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашему и свему дому његову; а он је зао човјек, да му се не може говорити.
18. Тада Авигеја брже узе двјеста хљебова и двије мјешине вина и пет оваца зготовљенијех и пет мјерица пржена жита, и сто гроздова сухога грожђа и двјеста груда сухих смокава, и метну на магарце.
19. И рече момцима својим: хајдете напријед, а ја ћу ићи за вама. А мужу својему Навалу ништа не рече.
20. И сједавши на магарца иђаше испод горе, а гле, Давид и људи његови слажаху пред њу, и сукоби се с њима.
21. А Давид говораше: еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не бјеше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро.
22. То нека учини Бог непријатељима Давидовијем и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид.
23. А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;
24. И паднувши му к ногама рече: на мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј ријечи слушкиње своје.
25. Нека господар мој не гледа на тога неваљалога човјека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нијесам видјела момака господара својега које си слао.
26. Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свјема који траже зла господару мојему.
27. Ево дар што је донијела слушкиња господару својему, да се да момцима који иду за господаром мојим.
28. Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацијело начинити тврду кућу Господару мојему; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад твога вијека.
29. И да устане човјек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мојега бити везана у свежњу живијех код Господа Бога твојега, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праће.
30. И кад Господ учини господару мојему свако добро које ти је обрекао, и постави те вођем Израиљу,
31. Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мојега да је пролио крв ни за што и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро Господару мојему, опоменућеш се слушкиње своје.
32. Тада рече Давид Авигеји: да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!
33. И да су благословене ријечи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.
34. Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми нијеси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.
35. И прими Давид из руке њезине што му бјеше донијела, и рече јој: иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те.
36. Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу бјеше весело, и бијаше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.
37. А ујутру кад се Навал отријезни, каза му жена све ово; а у њему обамрије срце његово, и он поста као камен.
38. А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умрије.
39. А кад Давид чу да је умро Навал, рече: да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу својега ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену.
40. И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.
41. А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара својега.
42. Потом брже уста Авигеја, и сједе на магарца, и пет дјевојака њезинијех пође за њом, и отиде за посланицима Давидовијем, и поста му жена.
43. А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обје му бјеху жене.
44. Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидову, Фалтију сину Лаисову из Галима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.