1. А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
2. И Господ рече Мојсију говорећи:
3. Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ћу дати синовима Израиљевијем; по једнога човјека од свакога племена отаца њиховијех пошљите, све главаре између њих.
4. И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповијести Господњој; и сви људи бјеху главари синова Израиљевијех.
5. А ово су им имена: од племена Рувимова Самуило син Захуров;
6. Од племена Симеунова Сафат син Сурин;
7. Од племена Јудина Халев син Јефонијин;
8. Од племена Исахарова Игал син Јосифов;
9. Од племена Јефремова Авсије син Навин;
10. Од племена Венијаминова Фалтије син Рафујев;
11. Од племена Завулонова Гудило син Судин;
12. Од племена Јосифова, од племена Манасијина Гадије син Сусин;
13. Од племена Данова Амило син Гамалин;
14. Од племена Асирова Сатур син Михаилов;
15. Од племена Нефталимова Навија син Савин;
16. Од племена Гадова Гудило син Махилов.
17. То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навина Исус.
18. И шаљући их Мојсије да уходе земљу Хананску рече им: идите овуда на југ, па изидите на гору;
19. И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
20. И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
21. И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу.
22. И отишавши уходише земљу од пустиње Синске до Реова како се иде у Емат.
23. И идоше на југ, и дођоше до Хеврона, гдје бијаху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон бјеше сазидан на седам година прије Соана Мисирскога.
24. Потом дођоше до потока Есхола, и ондје отсјекоше лозу с гроздом једнијем, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
25. И прозва се оно мјесто поток Есхол од грозда, који ондје отсјекоше синови Израиљеви.
26. И послије четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
27. И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевијех у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповједише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
28. И приповиједајући им рекоше: идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млијеко и мед, и ево рода њезина.
29. Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видјесмо ондје и синове Енакове.
30. Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
31. А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
32. Али други људи који идоше с њим говораху: не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
33. И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевијем говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видјесмо у њој јесу људи врло велики.
34. Видјесмо ондје и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, таки се и њима чињасмо.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.