1. На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2. О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.
3. Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише да се веселимо: пјевајте нам пјесму Сионску.
4. Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?
5. Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.
7. Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кад говорише: раскопајте, раскопајте га до темеља.
8. Кћери Вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!
9. Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.