Псалми Давидови

137. Туговање заробљених у Вавилону.

1. На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Језд_8:15, Јест_9:31, Језек_1:1, Дан_8:2, Соф_3:18

2. О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.

Иса_24:8, Плач_5:15, Амос_8:10, Отк_18:22

3. Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише да се веселимо: &љуот;пјевајте нам пјесму Сионску.&љуот;

4. Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?

5. Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Дан_9:20

6. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.

Језек_3:26

7. Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кад говорише: раскопајте, раскопајте га до темеља.

Плач_4:22, Језек_25:12, Језек_35:5, Јоило_3:19, Авд_1:10

8. Кћери Вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!

Иса_13:1

9. Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.

Псал_109:12

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.