1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.
2. И видјевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их.
3. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих.
4. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и сједишта.
5. А потом питаху га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хљеб неумивеним рукама?
6. А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.
8. Јер остависте заповијест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините.
9. И рече им: Лијепо, укидате заповијест Божију да своје предање сачувате!
10. Јер Мојсеј рече: Поштуј оца својега и матер своју; и: Који ружи оца или матер, смрћу да умре.
11. А ви кажете: Ако рече човјек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је, то јест: прилог,
12. И не дате му више да ишта учини за оца или матер,
13. Укидајући ријеч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините.
14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте.
15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.
16. Ко има уши да чује, нека чује!
17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу.
18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити?
19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела.
20. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека.
21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства,
22. Крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље.
23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.
24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се могао сакрити.
25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим.
26. А та жена бијаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истјера демона из кћери њезине.
27. А Исус јој рече: Пусти да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.
28. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва дјетињих.
29. И рече јој: За ову ријеч, иди, изишао је демон из кћери твоје.
30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон бјеше изишао.
31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске.
32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова;
34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест, отвори се!
35. И одмах му се отвори слух, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше правилно.
36. И забрани им да никоме не казују; али што им он више забрањиваше то они већма разглашаваху.
37. И веома много се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.