1. И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.
2. И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех говорећи: ово је заповједио Господ.
3. Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази ријечи своје, него нека учини све што изађе из уста његовијех.
4. А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својега,
5. И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
6. Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.
7. Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,
8. А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
9. Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида се завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
10. А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
11. Али ако буде у кући мужа својега учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,
12. И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.
13. Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.
14. Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.
15. Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
16. Ако ли порече пошто чује, сам ће носити гријех њезин.
17. Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својега.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.