1. Тада приступише старјешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијина од племена синова Јосифовијех, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,
2. И говорише: господару нашему заповједи Господ да подијели ждријебом земљу у нашљедство синовима Израиљевијем; и господар наш има заповијест од Господа да да нашљедство Салпада брата нашега кћерима његовијем.
3. Ако се оне удаду за кога из другога племена синова Израиљевијех, онда ће се нашљедство њихово откупити од нашљедства отаца наших и додаће се нашљедству онога племена у које се удаду, и тако ће се дио наш окрњити.
4. И кад буде опросна година синовима Израиљевијем, опет ће остати нашљедство њихово с нашљедством онога племена у које се буду удале, и тако ће од нашљедства племена отаца наших остати откинуто нашљедство њихово.
5. Тада заповједи Мојсије синовима Израиљевијем по заповијести Господњој говорећи: право говори племе синова Јосифовијех.
6. Ово заповједи Господ за кћери Салпадове и рече: нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена својега нека се удаду.
7. Да се не би преносило нашљедство синова Израиљевијех од једнога племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки нашљедство племена отаца својих.
8. И свака кћи у племенима синова Израиљевијех којој допадне нашљедство, нека се удаје за кога из породице племена оца својега, да би синови Израиљеви држали сваки нашљедство отаца својих,
9. Да се не би преносило нашљедство од једнога племена на друго, него сваки из племена синова Израиљевијех да држи своје нашљедство.
10. Како заповједи Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.
11. Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,
12. У породице синова Манасије сина Јосифова удадоше се, и оста нашљедство њихово у племену породице оца њихова.
13. То су заповијести и закони, које заповједи Господ преко Мојсија синовима Израиљевијем у пољу Моавском на Јордану према Јерихону.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.