1. А Јотор свештеник Мадијамски, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу својему, како изведе Господ Израиља из Мисира;
2. И узе Јотор таст Мојсијев Сефору жену Мојсијеву, коју бјеше послао натраг,
3. И два сина њезина, од којих једном бјеше име Гирсам, јер рече: туђин сам у земљи туђој,
4. А другом бјеше име Елиезер, јер, рече, Бог оца мојега би ми у помоћи и оте ме од мача Фараонова.
5. И пође Јотор таст Мојсијев са синовима његовијем и са женом његовом к Мојсију у пустињу, гдје бјеше у околу под гором Божијом.
6. И поручи Мојсију: ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њезина с њом.
7. И Мојсије изиде на сусрет тасту својему и поклони му се и цјелива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов.
8. И приповједи Мојсије тасту својему све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ.
9. И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке Мисирске;
10. И рече Јотор: благословен да је Господ, који вас избави из руке Мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства Мисирскога.
11. Сад видим да је Господ већи од свијех богова, јер чим се поношаху онијем их самијем надвиси.
12. И узе Јотор таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старјешине Израиљске, и једоше с тастом Мојсијевијем пред Богом.
13. А сјутрадан сједе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера.
14. А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: шта то радиш с народом? зашто сједиш сам, а вас народ стоји пред тобом од јутра до вечера?
15. А Мојсије рече тасту својему: јер долази народ к мени да пита Бога.
16. Кад имају што међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе његове.
17. А таст Мојсијев рече му: није добро што радиш.
18. Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити.
19. Него послушај мене; ја ћу те свјетовати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу;
20. И учи их наредбама и законима његовијем, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити.
21. А из свега народа избери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике;
22. Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом.
23. Ако то учиниш, и Бог ти заповједи, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје мјесто.
24. И Мојсије послуша таста својега, и учини све што рече.
25. И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике.
26. Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.
27. Послије отпусти Мојсије таста својега, који се врати у своју земљу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.