1. Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим.
2. Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје.
3. Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.
4. И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.
5. Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим?
6. Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њезино у долину и открићу јој темеље.
7. И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.
8. Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове.
9. Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.
10. Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.
11. Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-Езилска неће вам дати станка.
12. Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.
13. Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.
14. Зато пошљи дарове Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве.
15. Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.
16. Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.