Никола Танасић: СМРТ И БЕСМРТНОСТ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ИЛИ “КАТАБАЗА” И ЖИВОТ ВЕЧНИ ПРЕ ХРИСТА

Платон надограђује Сократова једноставна веровања и интуиције, и гради једну недвосмислено религијску есхатологију, која даје ново утемељење појму душе, и филозофским аргументима доказује извесност апсолутно праведног суда који неумитно и незаобилазно чека сваког појединца након смрти

Мило Ломпар: НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ И ЦЕНЗУРА

Био је мислилац на позорници: у духу, у гесту, у политици. Интелектуално – огледао се у подручју филозофије, психологије, књижевности, историје идеја; морално – препознавао се у заступању либералних и демократских уверења у комунизму, у критици комунизма, у посткомунизму; педагошки – личним примером је упућивао позив младим људима да слободно мисле

Вернер Бајервалтес: ГРЧКА МЕТАФИЗИКА И ХРИШЋАНСКА ТЕОЛОГИЈА

Није случајно што je хришћанство баш y платонизму, a не, рецимо, y аристотелизму, нашло својег најближег философског савезника, такорећи језик на којем je проговорило „европски”, […]

Владета Јеротић†: АУТОБИОГРАФИЈА

Поводом смрти академика Владете Јеротића, српског неуропсихијатра, психотерапеута, књижевника, посвећеног мислиоца и преданог проучаваоца религиозних, фиолософских и етичких питања, који је данас (4. септембра 2018) […]

ТРЕЋИ БРОЈ ЧАСОПИСА “ИДЕНТИТЕТ”

Разговор са Иваном Петровићем, аутором и уредником часописа за друштвено-политичка питања и културу „Идентитет“, објавили смо почетком треће декаде новембра 2017. године. Из сажетих и прецизних […]

Виктор Тростњиков: АПОФАТИКА – ГЛАВНИ НАУЧНИ МЕТОД 21. ВИЈЕКА

Руски православни философ, богослов, писац и публициста Виктор Николајевич ТРОСТЊИКОВ преминуо је 29. септембра 2017. године, у својој 90-ој години. Био је математичар по образовању. За […]

Иван Коларић: СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ СМИСЛА

Резиме: У назначеном раду аутор хеуристичко-херменеутички и аксиолошки прилази освајању смисла посредством парадоксологије српских афоризама, а посебно у светлу духовитости и смртности као људских егзистенцијала. […]

Ксенија Атанасијевић: СХВАТАЊЕ СУДБИНЕ У НАШИМ НАРОДНИМ УМОТВОРИНАМА

Ксенија Атанасијевић је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзи-тету 1922. године. Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Преводила је класична […]