СВИЊСКА ГЛАВА
Ово је прича празних тањира,
Обећања од лажова рођених,
Грабежа од грабежа невиђених.
Ово је прича
О нама,
О српским земљама,
О младалачким жељама,
О неоствареним остварењима,
О накоту од скотског накота накоћеном.
Дрхти, дрхти дрхтуљак,
Тресе се тресе тресуљак,
Миш у рупу,
Мачка на сланину.
Велики глобализатор и његове ћурке
Уз почаст свакога, уз нечаст сваку,
Прошли су кроз наш крај,
Нису лично,
Него слуге њихове:
Лаж,
Превара,
Капитал,
Бомбе.
Уранијум.
Били су, говоре одржали,
Помоћ нам донели,
Млека од Клинтонових јаја,
Да не липшемо одмах.
Власт нам успоставили,
По болницама се растрчали
И лудницама.
Напабирчили нешто
Кљастих и слепих,
Да имамо какву такву
Разоноду.
Који ће
Лијандер у кафи
Да нам скувају
Наши су добровољци.
Сељаци се угланцали.
Па ратари,
Још сточари,
Повртари,
И воћари:
Угланцали земљу,
Сија се ко ледина
На којој гусани шиште.
Свита Великог глобализатора,
Дворани његови,
Ћерке његове,
Потлеуше њине,
Од весеља до весеља
Опа цупа,
Цупа опа,
На брзу брзину,
На хитар лет,
Свињу по свињу,
Магарца по магарца,
Кокошку по кокошку,
По коју ћурку,
Па цео сточни фонд.
Може Србин!
Може Српкиња!
Ни Српчету се не манише!
Свима код Великог глобализатора
И његових веселих ћерки,
По парче хлеба
Ђаволски
Премазаног!
Па опа,
Па цупа,
Па опа цупа,
Ђавољи музиканти
Ђаволско коло разиграли,
А у колу
Србин,
Српкиња,
Ни Српче не мањка.
Игра коло
Тресе се планета
Гора шуми
Планина се љуља!
Стари и нови,
Бели и црни,
Жути и шарени,
Па лихт розе
Танка слуха,
Сви у исто коло!
Цвркут птица,
Рика магараца,
Хорска песма!
Нико немој права да нам пипа,
По капиталу нико да не дирка!
Крст и некрст
Сви у исту врећу.
Молим лепо,
Може гуда,
Може ражањ,
Само да се
Гуди саопшти
Шта је чека:
Јој, извини,
Ал така нам је ћуд,
Није што хоћемо,
Него што морамо.
Држава мур да удари
Кад се нова гуда роди!
И краставци да буду
Скроз прави,
Осам сантиметара
Кратки!
Исто тако шаргарепа!
Купус као лопта
Од рагбија!
Паре нико да не дира,
Док се добро не преброје!
Музика да се плати:
Резултати, резултати,
Морају се знати,
Све, све нека буде,
Нек се пуне ћупи,
Глупост није мана
Кад се има пара!
Зашуштало лишће,
Ветар тихо пири,
Чаше звече!
Велики инквизитор поздравља
Малог глобализатора!
Обојица се клањају публици
И почињу да се церекају!
Завеса се спушта
И настаје Велики мрак.
Сви трче,
Нико нигде не жури,
Нико не бежи
Свако сваког јури!
По Србима
Падају бомбе ко бомбоне.
Из рукописа збирке песама “Време тралалајки”
Related posts:
Виктор Николајев: ЦРНЕ РОДЕ
Зоран Туцаковић: ДРАГА БРАЋО НОСОРОШКА
Драган Буковички: ЦРВЕНА КУГА ДУГИНИХ БОЈА (поводом трећег дела трилогије Антонија Ђурића)
Миланко Јемуовић: КАТАЛОГ – ОТИСЦИ, МАРТ 2015.
Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (1)
Зоран Туцаковић: ПРАВИ САТИРИЧАР
Драган Буковички: 10-ГОДИШЊИЦА ПРАВОСЛАВНОГ ОМЛАДИНСКОГ МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА „БРАЋА“
Димитрије Јовановић: ВРХ ГЛУПОСТИ У ПОДНОЖЈУ БЕЗНАЂА
Драган Буковички: Рѣчник Новог доба: МЕНАЏМЕНТ
Драган Буковички: ЛОБИСТА САМ, МАЈКО
Раде Јанковић: СЛОВО О ПРОСТОРУ
Марија Мељкова: СРБИ НА КОСОВУ ЖИВЕ ПОД ПРИНУДОМ И У ОЧАЈАЊУ
