Резиме: У назначеном раду аутор хеуристичко-херменеутички и аксиолошки прилази освајању смисла посредством парадоксологије српских афоризама, а посебно у светлу духовитости и смртности као људских егзистенцијала. Полазећи од одредбе афоризма као монументалне минијатуре и дриблинга...