Свето Јеванђеље од Луке

8. Прича о сијачу и сјемену. Мати и браћа Исусова. Стишавање буре на мору. Чудо с гадаринским бјесомучником. Исцјељење крвоточиве жене. Васкрсење Јаирове кћери.

1. И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,

2. И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,


Мт_27:55, Мк_15:41, Мк_16:9, Лк_23:55

3. И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.


Мт_27:55, Мк_15:41

4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:


Мт_13:2, Мк_4:1

5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.

8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!

9. А ученици његови питаху га говорећи: Шта значи ова прича?


Мт_13:10, Мк_4:10

10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

Иса_6:9, Мк_4:12

11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.


Мт_13:18, Мк_4:14, Дап_20:27, Дап_20:32, 1.Пт_1:23

12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.


Мк_4:4, 2.Кор_2:11, 2.Кор_4:3, Јак_1:23

13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.

14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.


Мт_19:23, 1.Тим_6:9, 2.Тим_4:10

15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!


Еф_2:4, 2.Пт_1:5

16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.


Мт_5:15, Мк_4:21, Лк_11:33, Фил_2:15

17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.

Проп_12:14, Мк_4:22

18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.


Мт_25:29, Мк_4:25

19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.


Мт_12:46, Мк_3:31, Јв_7:5, Дап_1:14, 1.Кор_9:5

20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.

21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.


Мт_8:23, Мк_4:35

23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.

24. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.

Јов_28:11, Јов_38:11, Псал_29:10, Псал_46:1, Псал_65:7

25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

Псал_33:8, Мт_8:27, Мк_4:41, Лк_4:36

26. И допловише у земљу гадаринску која је према Галилеји.


Мт_8:28, Мк_5:1

27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!


Дап_16:16, Фил_2:10

29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.

30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.

31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.


Отк_9:1, Отк_20:3

32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

3.Мој_11:7, 5.Мој_14:8, Јов_1:12, Јов_12:16, Отк_20:7

33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.

34. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.

35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.


Јв_11:11, Јв_11:13

36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.

37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.

5.Мој_5:25, 1.Сам_6:20, 1.Сам_16:4, 2.Сам_6:9, Јов_21:14, Мт_8:34, Мк_1:24, Лк_4:34

38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

Псал_103:1, Псал_116:12, Мк_5:18, Лк_7:44, Лк_18:43

39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.


Мк_5:21

41. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.


Мт_9:18, Мк_5:22

42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.

43. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;

3.Мој_15:25, Мт_9:20

44. И приступивши састраг дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.


Мк_5:27, Дап_5:15, Дап_19:12

45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?

46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.


Мт_5:30, Лк_5:17

47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.

49. Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.


Мк_5:35

50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.

2.Дн_20:20, Мк_5:36, Рим_4:17

51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.

52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.


Јв_11:11, Јв_11:13

53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.

54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.


Лк_7:14, Јв_11:43

55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.

Псал_33:9

56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.


Мт_8:4, Мк_5:43

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.