1. А Господ рече Самуилу: докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његовијех синова изабрах себи цара.
2. А Самуило рече: како да идем? јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: узми са собом јуницу из говеда, па реци: дођох да принесем жртву Господу.
3. И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми онога кога ти кажем.
4. И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старјешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: јеси ли дошао добро?
5. А он рече: добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.
6. И кад дођоше видјевши Елијава рече: јамачно је пред Господом помазаник његов.
7. Али Господ рече Самуилу: не гледај на лице његово ни на висину раста његова, јер сам га одбацио; јер не гледам на што човјек гледа: човјек гледа што је на очима, а Господ гледа на срце.
8. И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: ни тога није изабрао Господ.
9. Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: ни тога није изабрао Господ.
10. Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његовијех пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: није Господ изабрао тијех.
11. Потом рече Самуило Јесеју: јесу ли ти то сви синови? А он рече: остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: пошљи, те га доведи, јер нећемо сједати за сто докле он не дође.
12. И посла, те га доведе. А бијаше смеђ, лијепијех очију и лијепа стаса. И Господ рече: устани, помажи га, јер је то.
13. Тада Самуило узе рог с уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тога дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
14. А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.
15. И рекоше Саулу слуге његове: гле, сада те узнемирује зли дух Божији.
16. Нека господар наш заповједи слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човјека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.
17. И рече Саул слугама својим: потражите човјека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.
18. А један између слуга његовијех одговори и рече: ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који умије добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и лијеп, и Господ је с њим.
19. И Саул посла људе к Јесеју и поручи: пошљи ми Давида сина својега који је код оваца.
20. А Јесеј узе магарца и хљеба и мјешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду сину својему.
21. И Давид дође к Саулу и изиде преда њ, и омиље Саулу веома, те га постави да му носи оружје.
22. Потом посла Саул к Јесеју и поручи: нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
23. И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, то би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.