1. И Саул говори Јонатану сину својему и свијем слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.
2. И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул отац мој тражи да те убије; него се чувај сјутра, склони се гдјегод и прикриј се.
3. А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца својега у пољу гдје ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и што дознам јавићу ти.
4. И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу својему, и рече му: да се не огријеши цар о слугу својега Давида, јер се он није огријешио о тебе, него је још врло добро за те што је чинио.
5. Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видио си и радовао си се; па зашто би се огријешио о крв праву и убио Давида ни за што?
6. И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: тако жив био Господ, неће погинути.
7. Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пређе.
8. И наста опет рат, и Давид изиде и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бјежаше од њега.
9. Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сјеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.
10. И Саул шћаше Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побјеже и избави се ону ноћ.
11. А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: ако ноћас не избавиш душе своје, ујутру ћеш погинути.
12. Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побјеже и избави се.
13. А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од костријети, и покри га хаљином.
14. И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: болестан је.
15. А Саул посла опет људе да видје Давида говорећи: донесите ми га у постељи да га погубим.
16. А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од костријети под главом му.
17. И рече Саул Михали: што ме тако превари и пусти непријатеља мојега да утече? А Михала рече Саулу: он ми рече: пусти ме, или ћу те убити.
18. Тако Давид утече и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповједи му све што му је учинио Саул. и отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.
19. А Саулу дође глас и рекоше му: ено Давида у Најоту у Рами.
20. Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видјеше збор пророка гдје пророкују а Самуило им старјешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху.
21. А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху, те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху.
22. Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: гдје је Самуило и Давид? И рекоше му: ено их у Најоту у Рами.
23. И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророковаше докле дође у Најот у Рами.
24. Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: еда ли је и Саул међу пророцима?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.