1. А кад се Јосафат цар Јудин враћаше с миром кући својој у Јерусалим,
2. Изиде преда њ Јуј син Ананијев, видјелац, и рече Јосафату: безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гњев Господњи.
3. Али се нашло добро на теби што си истријебио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога.
4. Потом Јосафат сјеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца њиховијех.
5. И постави судије у земљи по свијем тврдијем градовима Јудинијем, у сваком граду.
6. И рече судијама: гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човјека него за Господа, који је с вама кад судите.
7. Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашега нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклона.
8. Такођер и у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим.
9. И заповједи им говорећи: тако радите у страху Господњем, вјерно и цијела срца.
10. И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што сједе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповијести, између уредаба и судова, обавијестите их да не би гријешили Господу, да не би дошао гњев његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згријешити.
11. И ево, Амарија поглавар свештенички биће над вама у свијем пословима Господњим, а Завдија син Исмаилов вођ дома Јудина у свијем пословима царским; такођер Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добријем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.