1. Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.
2. У устима мале дјеце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.
3. Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;
4. Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш?
5. Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га;
6. Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове,
7. Овце и волове све, и дивље звјериње,
8. Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима.
9. Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.