1. А неко од племена Левијева отиде и ожени се кћерју Левијевом.
2. И она затрудње и роди сина; и видјећи га лијепа кријаше га три мјесеца.
3. А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке.
4. А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
5. А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
6. А кад отвори, видје дијете, и гле, дијете плакаше; и сажали јој се, и рече: то је Јеврејско дијете.
7. Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете?
8. А кћи Фараонова рече јој: иди. И отиде дјевојчица, и дозва матер дјетињу.
9. И кћи Фараонова рече јој: узми ово дијете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дијете и одоји га.
10. А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: јер га из воде извадих.
11. И кад Мојсије бијаше велик, изиде к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И видје гдје некакав Мисирац бије човјека Јеврејина између браће његове.
12. И обазрев се и тамо и амо, кад видје да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у пијесак.
13. И сјутрадан изиде опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оному који чињаше криво: зашто бијеш ближњега својега?
14. А он рече: ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: заиста се дознало.
15. И Фараон чув за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побјеже од Фараона и дође у земљу Мадијамску, и сједе код једнога студенца.
16. А свештеник Мадијамски имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наљевати у појила да напоје стадо оца својега.
17. А дођоше пастири, и отјераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.
18. И оне се вратише к оцу својему Рагуилу; а он рече: што се данас тако брзо вратисте?
19. А оне рекоше: један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.
20. А он рече кћерима својим: па гдје је? зашто остависте тога човјека? зовите га да једе.
21. И Мојсије се склони да живи код онога човјека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.
22. И она роди сина, и он му надједе име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.
23. А послије много времена умрије цар Мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.
24. И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завјета својега с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.
25. И погледа Бог на синове Израиљеве, и видје их.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.