Прва књига Самуилова

8. Синови Израиљеви жуде за царем. Самуило објављује право цара.

1. А кад Самуило остарје, постави синове своје за судије Израиљу.

5.Мој_16:18, Суд_5:10, Суд_10:4, Суд_12:14

2. А име сину његову првенцу бјеше Јоило, а другому Авија, и суђаху у Вирсавеји.

3. Али синови његови не хођаху путовима његовијем, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.

2.Мој_18:21, 5.Мој_16:19, Псал_15:5, Проп_2:19, Јер_22:15, 1.Тим_3:3

4. Тада се скупише све старјешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.

5. И рекоше му: ето, ти си остарио, а синови твоји не ходе твојим путовима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свијех народа.

5.Мој_17:14, 1.Сам_9:20, 1.Сам_12:13, Дап_13:21

6. Али Самуилу не би по вољи што рекоше: дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.

1.Сам_15:11, Приче_3:5

7. А Господ рече Самуилу: послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.

2.Мој_16:8, 1.Сам_10:19, 1.Сам_12:17, Лк_10:16

8. Како чинише од онога дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свијем тијем дјелима чине и теби.

9. Зато сада послушај глас њихов; али им добро засвједочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.

Јер_11:6

10. И каза Самуило све ријечи Господње народу који искаше од њега цара;

11. И рече: ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовијем;

5.Мој_17:16, 1.Сам_14:52, 1.Сам_18:2, 2.Дн_2:2, 2.Дн_26:10

12. И поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу љетину, и да му граде ратне справе и што треба за кола његова.

13. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухарице и хљебарице.

14. И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.

1.Сам_22:7, 1.Цар_21:7

15. Узимаће десетак од усјева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.

16. И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најљепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.

17. Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.

1.Сам_17:8

18. Па ћете онда викати, ради цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.

Јов_27:9, Псал_18:41, Приче_1:25, Иса_1:15, Мих_3:4, Лк_13:25

19. Али народ не хтје послушати ријечи Самуиловијех, и рекоше: не, него цар нека буде над нама,

Иса_66:4, Јер_44:16

20. Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.

4.Мој_27:17

21. А Самуило чувши све ријечи народне, каза их Господу.

22. А Господ рече Самуилу: послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: идите сваки у свој град.

Ос_13:11

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.