1. И у тај дан пјева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:
2. Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.
3. Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу пјевати, попијеваћу Господу Богу Израиљеву.
4. Господе! кад си слазио са Сира, кад си ишао из поља Едомскога, земља се тресијаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.
5. Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевијем.
6. За времена Самегара сина Анатова, за времена Јаиљина неста путова, и који иђаху стазама, иђаху кривијем путовима.
7. Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.
8. Он изабра нове богове, тада рат бијаше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет тисућа у Израиљу?
9. Срце се моје привило к управитељима Израиљевијем, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.
10. Који јашете на бијелијем магарицама, који сједите у суду и који ходите по путовима, приповиједајте.
11. Престала је праска стрељачка на мјестима гдје се вода црпе; ондје нека приповиједају правду Господњу, правду к селима његовијем у Израиљу; тада ће народ Господњи слазити на врата.
12. Устани, устани, Деворо; устани, устани, запјевај пјесму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.
13. Сада ће потлачени обладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.
14. Из Јефрема изиде коријен њихов на Амалике; за тобом бјеше Венијамин с народом твојим; од Махира изидоше који постављају законе, а од Завулона писари.
15. И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.
16. Што си сједио међу торовима слушајући како блеје стада? У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.
17. Галад оста с ону страну Јордана; а Дан што се забави код лађа? Асир зашто сједе на бријегу морском и у кршевима својим оста?
18. Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.
19. Дођоше цареви, бише се; бише се цареви Ханански у Танаху на води Мегидској; али ни мрве сребра не добише.
20. С неба се војева, звијезде с мјеста својих војеваше на Сисару.
21. Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.
22. Тада изотпадаше коњма копита од тјерања јунака њиховијех.
23. Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.
24. Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.
25. Заиска воде, млијека му даде, у господској здјели донесе му повлаку.
26. Лијевом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слијепе очи.
27. Међу ноге њезине сави се, паде, лежа; међу ноге њезине сави се, паде; гдје се сави, ондје паде мртав.
28. С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: што се тако дуго не враћају кола његова? што се тако полако мичу точкови кола његовијех?
29. Најмудрије између дворкиња њезинијех одговараху јој, а и сама одговараше себи:
30. Нијесу ли нашли? не дијеле ли плијен? по једну дјевојку, по двије дјевојке на свакога. Плијен шарен Сисари, плијен шарен, везен; шарен, везен с обје стране, око врата онима који заплијенише.
31. Тако да изгину сви непријатељи твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.