Књига о Јову

1. Богатство праведнога Јова.Његова стрпљивост у тешкијем искушењима.
2. Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа га жена; походе га три пријатеља.
3. Јовово јадање.
4. Елифасов први говор. Бог не кажњава правога.
5. Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.
6. Јов правда своје јадиковање и пребацује пријатељима што су немилостиви.
7. Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његову животу.
8. Вилдадов први говор: само је покајање за Јова пут срећи; безбожници пропадају.
9. Јовов други говор: са Свемогућијем се не може нико препирати.
10. Наставак: Јов јадикује.
11. Софаров први говор: Јов има да се покори пред свезналијем Богом.
12. Јовов трећи говор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
13. Наставак: Јов опомиње своје пријатеље на правичност Божију и почиње свој говор о Господу.
14. Крај: Јов се тужи на ништавност човјека и узалуд тражи утјешну наду.
15. Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову.
16. Јовов четврти говор: пријатељи га нијсу разумјели и он се јада Богу.
17. Наставак: Јов види око себе само биједу и пред собом само гроб.
18. Вилдадов други говор: описује, после оштрога говора Јову, неизбјежну пропаст безбожникову.
19. Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да његов спаситељ живи.
20. Софаров други говор: Он понавља реченицу: радост безбожничка не траје дуго.
21. Јовов шести говор: ипак је безбожницима често добро до суда.
22. Елифасов пошљедњи говор: осуђује Јова због великијех гријеха, говори му да не буде слободан и опомиње га на покајање.
23. Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд.
24. Наставак: Божја је попустљивост према безбожницима загонетна.
25. Вилдадов пошљедњни говор: шта је човјек пред Богом?
26. Јовов осми говор: показује како и он признаје необјашњиву величанственост Божију.
27. Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.
28. Што природа скрива, може човјек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој страх је Божији.
29. Јов описује своју пређашњу срећу.
30. Јов описује своју садашњу несрећу.
31. Крај говора Јововијех: тврди да није крив ни пред Богом ни пред људима.
32. Елијујев први говор: објашњава зашто прекида ћутање и поред своје младости.
33. Наставак: Елијуј кори Јова због његова правдања себе. Божија карања воде спасењу душе.
34. Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правде.
35. Елијујев трећи говор: човјек својијем јадањем уди само себи. Бог право суди.
36. Елијујев пошљедњи говор: говори опет о правичности и величини Божијој.
37. Крај Елијујова говора: Величанственост Божија у олуји.
38. Први Господњи говор из вихора: Описује чуда стварања свијета и владања свијетом и осуђује Јовову брзоплетост.
39. Наставак: чуда у животињском свијету свједоче о мудрости Божијој.
40. Јов пада пред Богом. Други говор Господњи из вихора. Описује своју моћ.
41. Продужење описивања.
42. Јовово покајање. Бог га правда и благосиља више него прије.