1. К теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми мучати, да не бих, ако узмучиш, био као они који одлазе у гроб.
2. Чуј молитвени глас мој, кад вапијем к теби, кад дижем руке своје к светој цркви твојој.
3. Немој ме захватити с грјешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својима мирно говоре, а у срцу им је зло.
4. Подај им, Господе, по дјелима њиховијем, по злому поступању њихову; по дјелима руку њиховијех подај им, подај им што су заслужили.
5. Јер не пазе на дјела Господња, и на дјела руку његовијех. Да их разори и не сазида.
6. Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мојега!
7. Господ је крјепост моја и штит мој; у њега се поузда срце моје, и он ми поможе. Зато се весели срце моје, и пјесмом својом славим га.
8. Господ је крјепост народа својега, и обрана која спасава помазаника његова.
9. Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.