1. Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
2. Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
3. Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.
4. Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав.
5. Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех.
6. Видјеће праведници и побојаће се, и потсмијеваће му се:
7. Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом.
8. А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека.
9. Довијека ћу хвалити тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име твоје; јер си добар к свецима својим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.