1. Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
2. Господе! избави душу моју од уста лажљивијех и од језика лукавога.
3. Шта ће ти дати и шта ће ти принијети језик лукави?
4. Он је као оштре стријеле у јакога, као угљевље смреково.
5. Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора Кидарских.
6. Дуго је живјела душа моја с онима који мрзе на мир.
7. Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.