1. Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком!
2. Не слуша гласа, не прима наука, не узда се у Господа, не приступа к Богу својему.
3. Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра.
4. Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон.
5. Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видјело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.
6. Истријебих народе, куле им се разорише, улице им опустих, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.
7. Рекох: побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим су чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дјела своја.
8. Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плијен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гњев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождријети сву земљу.
9. Јер ћу тада промијенити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили му сложнијем раменима.
10. Испреко ријека Хуских који се мени моле, расијани моји, донијеће ми даре.
11. Тада се нећеш више стидјети ниједнога својих дјела, којима си ми згријешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.
12. И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.
13. Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховијем језик пријеваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.
14. Пјевај, кћери Сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери Јерусалимска!
15. Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.
16. У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: не бој се; Сиону: немој да ти клону руке.
17. Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради пјевајући.
18. Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.
19. Гле, уништићу у оно вријеме све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, гдје су били под срамотом.
20. У оно вријеме довешћу вас, у оно вријеме сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свијем народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.