1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?
3. Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.
4. Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је, која душа згријеши она ће погинути.
5. Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,
6. На горама не једе и очију својих не подиже ка гаднијем боговима дома Израиљева, и не скврни жене ближњега својега и не иде к жени одвојеној ради нечистоте,
7. И никоме не чини насиља, залог дужнику својему враћа, ништа не отима, хљеб свој даје гладноме и голога одијева,
8. Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једнога човјека и другога,
9. По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живјети, говори Господ Господ.
10. Ако роди сина лупежа, који би крв прољевао или би чинио тако што,
11. А не би чинио свега онога, него би јео на горама, и жену ближњега својега скврнио,
12. Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао што, залога не би враћао, и ка гаднијем боговима подизао би очи своје чинећи гад,
13. Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живјети? Неће живјети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити.
14. Али гле, ако роди сина који би видио све гријехе оца својега што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,
15. Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гаднијем боговима дома Израиљева, жене ближњега својега не би скврнио,
16. И никоме не би чинио насиља, залога не би узимао и не би ништа отимао, давао би хљеб свој гладноме и голога би одијевао,
17. Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршивао и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца својега, доиста ће живјети.
18. А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата својега и чинио што није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње.
19. Али говорите: зашто да не носи син безакоња очина? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живјети.
20. Која душа згријеши она ће умријети, син неће носити безакоња очина нити ће отац носити безакоња синовљега; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова.
21. Ако ли би се безбожник обратио од свијех гријеха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живјети, неће погинути.
22. Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живјеће.
23. Еда ли је мени мило да погине безбожник? говори Господ, а не да се одврати од путова својих и буде жив?
24. Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свијем гадовима које чини безбожник, хоће ли он живјети? праведна дјела његова, што је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за гријех свој којим згријеши погинуће.
25. Још говорите: није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? нијесу ли ваши путови неправи?
26. Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре зато, умријеће за зло своје које учини.
27. А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.
28. Јер узевши на ум врати се од свијех безакоња својих која учини; доиста ће живјети , и неће погинути.
29. Али дом Израиљев вели: пут Господњи није прав. Моји ли путови нијесу прави? доме Израиљев, нијесу ли ваши путови неправи?
30. Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путовима његовијем, говори Господ; обратите се и прођите се свијех гријеха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.
31. Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? доме Израиљев.
32. Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.