1. И рече ми: сине човјечји, устани на ноге да говорим с тобом.
2. И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше.
3. И рече ми: сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана.
4. К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ;
5. И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6. И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.
7. Него им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8. Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.
9. И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10. И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.