1. Ријеч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар Вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која бијаху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:
2. Овако вели Господ Бог Израиљев: иди и кажи Седекији цару Јудину и реци му: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском, и он ће га спалити огњем.
3. А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видјети с очима цара Вавилонскога и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.
4. Али чуј ријеч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: нећеш погинути од мача.
5. Него ћеш умријети на миру, и као што палише оцима твојима, пређашњим царевима, који су били прије тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: јаох господару! јер ја рекох ово, говори Господ.
6. И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудину све ове ријечи у Јерусалиму.
7. А војска цара Вавилонскога удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти бјеху остали тврди градови између градова Јудинијех.
8. Ријеч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завјет са свијем народом који бјеше у Јерусалиму да им прогласи слободу,
9. Да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац брат његов.
10. И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завјет, да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.
11. А послије опет сташе узимати робове и робиње, које бијаху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.
12. И дође ријеч Господња Јеремији од Господа говорећи:
13. Овако вели Господ Бог Израиљев: ја учиних завјет с оцима вашим кад вас изведох из земље Мисирске, из дома ропскога, говорећи:
14. Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата својега Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободна од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха својега.
15. И ви се бјесте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему својему, учинивши завјет преда мном у дому који се зове мојим именом.
16. Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба својега и робињу своју, које бијасте отпустили слободне на њихову вољу, и натјерасте их да вам буду робови и робиње.
17. Зато овако вели Господ: ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату својему и ближњему својему; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свијем царствима земаљским.
18. И предаћу људе који преступише мој завјет, који не извршише ријечи завјета који учинише преда мном, расјекавши теле на двоје и прошавши између половина,
19. Кнезове Јудине и кнезове Јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина онога телета,
20. Предаћу их у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тијела њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.
21. И Седекију цара Јудина и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара Вавилонскога, која се вратила од вас.
22. Ево, ја ћу им заповједити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.